РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1372/11 – 22. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)

Ваша Екселенцијо,

Понављамо, знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Знате ли, да су они, тим антисрпским деловањем, спроводили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби били осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе окупиране? Знате ли, да је међународна заједница обавезала Савезну Републику Немачку, да не сме користити своје оружане снаге ван немачких граница? А знате ли, да су Ваши претходници ту међународну обавезу прекришили и послали су немачку војску, која је обавила ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999. године?

Знате ли, да је Савезна Република Немачка, најотвореније и најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву приватну покретну и непокретну имовину? Да Вас подсетимо, да је такав поступак хрватске државе истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши сву имовину Јевреја.

То су чињенице, које ниједна чланица ЕУ не сме да оспорава, што предвиђа и „Резолуција о европској и међународној заштити нацистичких концентрационих логора као историјских споменика“, изгласаној у Стразбуру 10. фебруара 1993. године. Резолуција обавезује чланице ЕУ „као потписнике Свечане декларације против расизма и ксенофобије – да употребе сва могућа средства за борбу против свих појавних облика неонацизма у оквиру Заједнице, као и сваког оспоравања чињенице, да је у логрима вршено истребљење“.

А знате ли да је, крајем 20. столећа, Западна Европа, с Ватиканом и Америком, применила све оно што је чинила и нацистичка Немачка и фашистичка Хрватска према Србима, Ромима и Јеврејима. А Крајишници су имали државотворни статус: у Мађарској од 1471, у Аустрији од 1630, у Венецији од 17. столећа и у Југославији од 1918?

Ваша Екселенцијо,

Недемократски су поступили ваши државници и према Србији и Србима на Косову и Метохији. После ваздушне НАТО агресије на Србију и Црну Гору (1999) досељено је стотине хиљада Шиптара из Албаније на Косово и Метохију, као што су то столећима чинили Турци, а Немци у оба светска рата. Ваша држава Немачка, с осталим чланицама НАТО-а, окупирала је српску покрајину Косово и Метохију и тамо успоставила окупаторску администрацију, с циљем да се омогући експлоатација рудног богатства за фабрике у Немачкој и у другим западноевропским државама. Тамо је Немачка послала своје војнике (мада то није смела да чини) и Ви те војнике зовете мировним снагама. А те војне снаге нису обезбедиле повратак прогнаних Срба с Косова и Метохији, нити враћање њихове покретне и непокретне имовине.

Ваша Екселенцијо,

Одговорите само на једно питање. Зашто Ваша држава и ваша војска не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.

Уверени смо,да имате могућности,да поступите онако како то захтева међународно право и државни документи СР Немачке, у којима су њене обавезе – да не дозволи понављање расизма и нацизма, који је, то се не може оспорити, државно опредељење у Хрватској после 1990. године и опредељење Ваших изабраника на Косову и Метохији.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

Милорад Буха, премијер Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине