Beograd22. 08. 2011PRESS

Veliki gubici privrede zbog embarga na kosovu

Skupo – Odluka Prištine da zabrani ulaz sve robe iz Srbije skupo će koštati našu privredu ako se ubrzo ne pronađe rešenje. Minus – Najviše pogođeni „Potisje“, „Svislajon Takovo“, „Henkel“, „Tetrapak“ i „Holcim“, ali i firme koje su uvozile robu s Kosova. Zabranjen prolaz kamionima… Do kraja ove godine gubitak će biti 250 miliona evra. Srpska preduzeća ostaće do kraja ove godine bez zarade od 250 miliona dolara, što je na godišnjem nivou oko 450 miliona, ako ne bude pronađeno rešenje za ulazak naših proizvoda na Kosovo i Metohiju. Privrednici i ekonomisti upozoravaju da će zbog odluke vlasti u Prištini da zabrani ulazak robe iz Srbije najviše profitirati hrvatske, makedonske i crnogorske firme.

Koliku će štetu pretrpeti naša privreda pokazuje i podatak da više od polovine robe u svim prodavnicama na Kosovu stiže iz Srbije. Zoran Bojović, stručnjak iz Privredne komore, kaže da će srpska privreda pretrpeti velike gubitke ako embargo ostane na snazi.

– Za Srbiju je tržište Kosova nezamenljivo jer se naši proizvodi tamo prodaju decenijama. Mi određene poljoprivredne i prehrambene proizvode možemo da izvozimo samo u regionu, nije realno očekivati da ih izvezemo u Latinsku Ameriku, Afriku ili Kinu. Na Kosovu potrošači imaju naviku da kupuju naše proizvode, poput „jafa keksa“, „plazme“, „smokija“… Ako tih proizvoda nestane, oni će jednostavno naći zamenu za njih, a to će biti proizvodi iz Hrvatske, Makedonije, Albanije, Turske i Crne Gore. Procenjuje se da će domaće kompanije biti na gubitku od 250 miliona dolara samo u ovoj godini – navodi Bojović.

Država da insistira na rešenju

U 2010. godini naš ukupan promet sa južnom pokrajinom bio je „težak“ 395 miliona dolara, od čega je Srbija na Kosmetu prodala robe za 391,3 miliona dolara, a svega četiri miliona dolara iznosila je nabavka robe sa KiM. Do polovine 2011. Srbija je ostvarila promet sa Kosovom oko 200 miliona dolara, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na prvih šest meseci prošle godine. Da se nastavilo tom dinamikom, mogli bismo da računamo na 450 miliona dolara prometa na godišnjem nivou.

Iz podataka PKS-a proizilazi da će najviše štete imati „Potisje“ iz Kanjiže, „Svislajon Takovo“, „Henkel Merima“, „Tetrapak“ i „Holcim“, ali i firme koje su uvozile s Kosova, kao šabački „Farmakon“ i „Rudnap grupa“.

s2

Prazni rafovi… Kupci na Kosovu osećaju nedostatak robe iz Srbije

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da država mora da insistira na rešavanju ovog problema jer „nije Srbija narušila načelo slobodne trgovine“.

– Neki će se verovatno dosetiti da švercuju kroz Makedoniju ili Crnu Goru, što nikako nije dobro – kaže Stevanović. Inače, postojala je ideja da se srpska roba plasira na Kosovo i Metohiju iz Makedonije ili Crne Gore, ali je Priština 20. jula uvela striktnu zabranu ulaska robe iz Srbije.

Direktor koncerna „Bambi“ Miroslav Miletić izračunao je da ta firma zbog zabrane plasmana na Kosovo dnevno gubi oko 10.000 evra, odnosno mesečno 250.000.

„Bambi“: Dnevno gubimo 10.000 evra

– Ukoliko se ovako nastavi, mi ćemo na godišnjem nivou biti na gubitku čak tri miliona evra! Ovo što se dešava je suprotno svim mogućim trgovinskim sporazumima koji postoje, kao i ekonomskoj logici i interesima, kako nas proizvođača, tako i potrošača. Potrošači će biti prinuđeni da biraju, više ne između različitih roba, već između onoga što budu mogli da nađu na gotovo praznim rafovima. Tržište Kosova i Metohije do sada je bilo prepuno proizvoda iz ostatka Srbije. Stotine srpskih kompanija će trpeti štetu zbog ovog embarga. Čak i u zdravim, normalnim okolnostima, kada nema efekata globalne ekonomske krize, ovakvu blokadu ne bi mogla da podnese jedna ovako ranjiva ekonomija kao što je naša. Ovo sve izgleda kao u najgorim devedesetim – konstatuje Miletić.

b

On ističe da se srpski proizvođači, pored finansijskih gubitaka, suočavaju i sa dugoročnom opasnošću da kupci na KiM zaborave naše proizvode.

– Posle toga će povratak biti jako težak i pitanje je da li ćemo se vratiti na nivo robne razmene koji smo imali pre embarga – zaključuje direktor „Bambija“.(Прес)