Београд – Акционар сам компаније Соко Штарк. Чувене и моћне компаније коју смо, ако ћемо говорити истину, створили ми радници и пензионери, данас акционари. Зашто смо данас пали на свега 5,86% акција у компанији, то треба да питамо државу, односно државне функционере, који су дозволили да акционаре компаније преваре транзициони шпекуланти.                                              

Прво је то био трговац кафом, а данас је то хрватски тајкун. Учили су нас, када сам ја био мали, да у капитализму власници капитала уживају привилегије због тога што су власници. Али, изгледа да у транзиционом капитализму,где се олош обогатила на превару преко ноћи, то правило не важи.

Учили су нас да у акционарским друштвима сви акционари морају да остварују своје интересе. Али у нашем случају то не важи, ми, мањински акционари Соко Штарка, има нас преко пет стотина, годинама не можемо да оставримо своја власничка права, мада компанија послује позитивно и има нераспоређену добит преко 20 милиона евра.

Нас, мањинске акционаре, већински власници сматрају за будале. Ми нисмо, дакле, сaвласници у компанији, ми смо им каменчић у патици који им сметамо. Зашто им сметамо? Зато што тражимо, као у свакој развијеној капиталистичкој држави, да нам већински власници положе рачуне. Наши већински власници то неће. Зашто неће? Не знам. Не могу то да докучим. Ја сам обичан акционар и не знам психоанализу. Не знам како да објасним другачије такав случај да већински власник ради само у свом интересу. То је, према мом скромном мишљењу, случај за психијатра. Али, наша држава толерише такво понашање већинских власника у Србији.

Наша компанија годинама ради успешно и остварује добит. Добит се годинама не дели. Добит се годинама књижи на нераспоређену добит. Ми, акционари, не добијамо никакве интересе из остварене добити. Желео бих да објасним оним ученим професорима, који раде за интересе тајкуна, да нема ниједног акционарског друштва у свету које остварује
добит, али не исплаћује дивиденде. То је само могуће у банана државама, где се мајмуни на власти задовољвају мрвицама са трпезе тајкуна.

Која је смисао акционарског друштва, ако успешне компаније, које остварују добит, не исплаћују добит? Замислите да свој новац поверите банци и да вам банка, на крају пословне године, каже да је на вашем новцу остварила добит, али неће да вам исплати, јер хоће даље да реинвестира? Шта мали акционари имају од тога? Да ли расте вредност акција на берзи? Не расте. Па, где онда одлази тај наш новац. Нико нема појма. Пријављујемо државним органима да су нам, мимо нашег знања, узели новац. Држава не реагује. Питамо државу – где је наш новац? Држава каже – немамо појма.

Неки дан, нас неколико одважних смо отишли у компанију, интересовало нас је – где је наш новац? Одговорни људи из компаније су нам рекли – немамо појма. Да ли је наш новац на том рачуну – нераспоређена добит? Није. А где је? Не знамо, кажу одговорни.

Онда ми кренемо на скупштину акционара. Очекујемо да нам тамо кажу – где је наш новац? А на скупштини хаос. Да ли сте некад били у циркусу? Ако нисте, следећи пут вас позивам да са нама мањинским акционарима пођете на скупштину. Сада је власник контроверзни хрватски тајкун, који је муљао у Сињу око набавке оружја за рат против Срба, али, упркос томе, купио је најбољу кондиторску индустрију на Балкану. Замислите да је неки Арканов пајташ купио Краш. Да ли је то могуће у Хрватској? Није. А како је то могуће код нас? Не знамо. “Наши” се стално нешто извињавају.

Е, та скупштина, изгледала је као на демонстрацијама против Милошевића. У сали је било преко сто мањинских акционара који су, због незадовољства, дували у пиштаљке. Упркос томе, хрватски властодршци држе скупштину. Пиштаљке неиздрживо звижде, али то већинским власницима не смета. Гурају они по своме. То је хрватска култура којој ми ,Срби, нисмо још дорасли. Ето,рецимо, ја, радник и акционар, не бих могао да говорим, ако ми сто људи звижди. Али, ја сам радник. Нисам капиталиста. Њима то ништа не смета. Гласају они за своје тачке дневног реда и узимају нашу нераспоређену добит. Односно, покривају папирима оно што су већ покрали. Онда победоносно напуштају скупштину,уз пратњу обезбеђења.

Нисам никада био на скупштини Милке или Кока-Коле. Молим оне који знају да ми напишу, да ли тамо исто обезбеђење са пиштољима прати скупштину. Момци у црном, намргођени, опасни, наоружани, који нас мрко гледају, бране интересе већинског власника од нас мањинских акионара. Ми протестујемо и остајемо у сали. Нећемо да изађемо. И та сала је 5,38% наша и ми се налазимо на нашој територији. Нећемо да уђемо на њихову територију.Ми смо на нашој територији и протестујемо. Ми смо на нашој имовини.Чекамо да се врати наш адвокат и телевизија. Адвокат се враћа, али телевизије нема. Плаше се да извештавају. Плаше се да не покваре односе у региону. Плаше се да им неко не пребаци за национализам. Ми смо српски националисти, јер тражимо наше паре коју су нам отели. Каква сулуда држава! Нећемо да одустанемо. Одлучујемо да ту останемо. Али, културни хрватски власници наређују да нам се затвори тоалет. То је део њихове културне баштине. Они који су против требе треба отерати или иселити. Како међу нама акционарима има пуно старијих жена, које не могу без тоалета, ми морамо да попустимо. Најупорнији и даље остају. Опасни момци у црном нам прете. Вуку старе жене ,које седе на столицама, по сали и то делује трагикомично. Неко вришти, неко се смеје, неко псује. Катастрофа! Да ли је ово сцена за земљу која ускоро улази у ЕУ? Да ли у ЕУ има овакве козачке скупштине?

Ми зовемо полицију. Полиција долази да нас спаси. Момци у црном се повлаче. Полиција успоставља ред у европској фирми. Још када би нам полиција помогла да нам исплате наше дивиденде у нераспоређеној добити. Изгледа да једино полиција ради свој посао. Можда бисмо ми акционари требали да ангажујемо полицију. Видим да је Атлантик Групa кажњена са 2,5 милиона евра због кршења Закона о конкуренцији. Зашто их не казне због неисплаћивања дивиденде? Мислим да се у новом закону то треба ставити. Ако већински власник не исплаћује дивиденду биће кажњен и та казна ће се уплатити мањинским акционарима. То је одлична идеја. Предложићу је осталим акционарима.

За сада, ми настављамо нашу борбу. Зашто да престанемо. Ово је наша земља. Нисмо ми купили акције Краша и тражимо нешто што нам не припада. Видим да је газда Вучићевић попио нокаут у Хрватској. Тако му и треба кад глуми фрајера. Што је улагао паре у Хрватску? Што ниси исплатио нас, мањинске акционаре и узео Соко Штарк у целости? Сада се тужи. Каже, ићи ће до Стразбура. Ако може он, онда можемо и ми. Одговара нам што је Хрватска пред вратима ЕУ. Једва чекамо да је приме и да можемо тражити заштиту Брисела. Мањинским акционарима је остало да се уздају у ЕУ и своју упорност. Ми нећемо одустати. Једино су нам остале те наше акције које смо крваво зарадили. Нико нам није ништа поклонио. Борићемо се до краја. Нема нам друге.

Може већински власник да се зове и Атлантик. То нас не занима. Знамо да имамо право на свој новац. Знамо да се козачким скупштинама не улази у ЕУ. Знамо да са момцима у црном не могу да нас уплаше. Остајемо до краја. Можда је Атлантик Титаник? Сачекаћемо нашу прилику. Хоћемо само оно што нам припада. И нећемо дозволити никоме да нас вара и страши. На крају, ми нисмо продавали оружје никоме. Нисмо никога преварили у Сињу. Нисмо се бавили шверцом, него смо научили да производимо кондиторе. Шта даље?

То је наша – СЛАТКА ТАЈНА!!!

Синиша Златковић, акционар