Предлог Устава Србије (наставак)

ПЕТИ ДЕО
УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ

1. Народна скупштина

Положај Народне скупштине

Члан 108.

(Усавршен Члан 98 садашњег Устава)

Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Србији.

Надлежност

Члан 109.

(Усавршен Члан 99 садашњег Устава)

Народна скупштина у складу с Уставом и законом:

Спроводи по Уставу и закону поступак за избор, устоличење или опозив Монарха Србије, за избор или опозив председника Србије, народног посланика или судију Народног суда, за опозив Народне скупштине или Народног суда.
расписује референдум, уз сагласност Монарха, о промениУстава,
проглашава Устав који су држављани Србије усвојили на референдуму,
расписује референдум, уз сагласност Монарха,о промени границе,
утврђује и оглашава промену границе Србије, коју су држављани Србије усвојили на референдуму,
доноси законе и друге опште акте из надлежности Србије,
доноси закон којим Србија поверава областима и јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности,
одлучује о Влади Србије,
одлучује о територији области и јединица локалне самоуправе,
расписује референдум, уз сагласност Монарха, по питању укључивања Србије у ширу државну заједницу,
потврђује, по добијању сагласности Монарха Србије, међународне уговоре,
по добијању сагласности председника Србије, проглашава и укида ванредно стање,
одлучује, по добијању сагласности Монарха и председника Србије, о рату и миру, проглашава и укида ратно стање,
проглашава избор судија за Народни суд које су држављани Србије изабрали по поступку избора народних посланика,
прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању,
одлучује о индивидуалним и колективним правима припадника националних мањина,
одлучује о народној иницијативи,
надзире рад служби безбедности,
даје претходну сагласност на статут области,
одлучује о статуту и симболима области,
усваја, на основу сагласности председника Србије, стратегију одбране Србије која представља строго поверљиву државну тајну,
одлучује о одбранбеним снагама Србије,
усваја, по добијању савета Монарха Србије, план развоја и просторни план Србије,
усваја буџет и завршни рачун Србије, на предлог Владе,
одлучује о јавном задуживању Србије, области и локалне самоуправе на основу резултата народног изјашњавања,
одлучује о одговору на интерпелацију,
даје, по добијању сагласности председника Србије, амнестију за кривична дела,
укида имунитет народним посланицима, председнику Србије, члановима Владе и Заштитнику грађана,
одлучује, на основу сагласности Монарха, о лицу које ће да замењује председника Србије у случају његове спречености да обавља председничке дужности.
одлучује о Пословнику о свом раду,
одређује скалу основних личних доходака запослених у државној служби,
одлучује и по другим питањима од општег значаја.

II. У оквиру својих изборних права, Народна скупштина:

1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара,

2. бира и разрешава судије Уставног суда,

3. бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом,

4. бира пет изборних чланова Високог савета судова,

5. бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и њен Савет гувернера и надзире његов рад,

6. бира и разрешава Заштитника грађана, и надзире његов рад,

7. бира и рaзрешава и друге функционере одређене законом.

Народна скупштина врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Одбијање Народне скупштине да изврши било коју од својих обавеза одређених њеном надлежношћу је дело против државе и народа.

Састав Народне скупштине

Члан 110.

(Усавршен Члан 100 садашњег Устава)

Народну скупштину чини 240 (двестотине и четрдесет) народних посланика, који се бирају на општим непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.

Првих 140 (сто четрдесет) кандидата за народне посланике који су добили највише гласова у целој Србији су изабрани за народне посланике. Осталих 100 (сто) народних посланика чине кандидати из сваке области који су у својој области добили највише гласова после оних који су већ изабрани међу 140 (сто четрдесет) народних посланика. Број народних посланика из једне области је одређен количником броја становника области и броја становника Србије, помноженим са 100 (сто).

Избор народних посланика и конституисање Народне скупштине

Члан 111.

(Члан 101 садашњег Устава)

Само држављанин Србије, који нема држављанство друге државе, може да буде кандидат и изабран за народног посланика.

Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 (деведесет) дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 (шесдесет) дана.
Прву седницу Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 (тридесет) дана од дана проглашења коначних резултата избора.
Народна скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате.
Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата две трећине народних посланика.
На одлуку донету у вези са потврђивањем мандата допуштена је жалба Уставном суду, који по њој одлучује у року од 48 (четрдесет и осам) сати.
Потврђивањем мандата две трећине народних посланика конституисан је нови сазив Народне скупштине и престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.

Положај народних посланика

Члан 112.

(Усавршен Члан 102 садашњег Устава)

Народни посланик одговара држављанима Србије.

Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Народној скупштини и траје четири године односно до престанка мандата народних посланика тог сазива Народне скупштине.
Народни посланик не може бити посланик у скупштини области, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа, нити може обављати друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса.
Избор, престанак мандата и положај народних посланика уређује се законом.

Имунитет народног посланика

Члан 113.

(Усавршен Члан 103 садашњег Устава)

Народни посланик ужива имунитет за своја јавна излагања о питањима из надлежности Републике Србије и Народне скупштине, осим у случају његовог извођења пред Суд због убиства или другог тешког кривичног дела, издаје или велеиздаје.

Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење, или за гласање ако гласање није супротно Уставу или закону, у вршењу своје посланичке функције.
Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине, осим ако је деловао супротно Уставу или закону.
Народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Народне скупштине.
У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет, не теку рокови прописани за тај поступак.
Непозивање народног посланика на имунитет не искључује право Народне скупштине да успостави имунитет, осим ако је деловао супротно Уставу или закону.

Председник и потпредседник Народне скупштине

Члан 114.

(Члан 104 садашњег Устава)

Народна скупштина, већином гласова свих народних посланика, бира председника и три потпредседника Народне скупштине.
Председник Народне скупштине представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине.

Начин одлучивања у Народној скупштини

Члан 115.

(Усавршен Члан 105 садашњег Устава)

Народна скупштина доноси одлуке већином или двотрећинском већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика.

I. Већином гласова свих народних посланика Народна скупштина у складу с Уставом и законом:

доноси законе и друге опште акте из надлежности Србије,
проглашава Устав Србије који су њени држављани усвојили на референдуму,
утврђује и оглашава промену границе Србије, коју су држављани Србије усвојили на референдуму,
одлучује о Влади Србије,
спроводи поступак за избор или устоличење Монарха Србије, за избор председника Србије, народних посланика и судија Народног суда,
на захтев најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије спроводи поступак за опозив Монарха Србије, председника Србије, народног посланика, Народне скупштине, судије Народног суда или Народног суда, по истим поступцима по којима се врше њихови избори,
даје, по добијању сагласности председника Србије, амнестију за кривична дела,
одлучује о народној иницијативи,
одлучује о статуту и симболима области,
одлучује о јавном задуживању области и локалне самоуправе на основу резултата народног изјашњавања,
одлучује о Пословнику о свом раду,
укида имунитет народним посланицима, члановима Владе и Заштитнику грађана,
усваја, на предлог Владе, буџет и завршни рачун,
бира чланове Владе и одлучује о престанку мандата Владе и министара,
одлучује о одговору на интерпелацију,
бира Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и одлучује о престанку њихове функције;
бира заменике јавних тужилаца, у складу с Уставом,
одлучује о одбранбеним снагама Србије,
одређује скалу основних личних доходака запослених у државној служби,
бира председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства, на основу става опште седнице Врховног касационог суда,
проглашава избор судија за Народни суд које су држављани Србије изабрали по поступку избора народних посланика,
Народна скупштина одлучује и о другом питањима одређеним Уставом.

II. Двотрећинском већином гласова свих народних посланика Народна скупштина:

одлучује о референдуму,
бира пет изборних чланова Високог савета судова,
прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању,
доноси закон којим Србија поверава областима и јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности,
бира судије Уставног суда између 10 (десест) судија које предложи Врховни савет судства на основу одлуке донете на његовој општој седници, 10 (десест) судија које предложи Врховни касациони суд Србије на основу одлуке донете на његовој општој седници, 4 (четири) судије које предложи удружење судија Србије, 4 (четири) судије које предложи адвокатска комора Србије и 2 (две) које предложе правни факултети Србије, и одлучује о њиховом разрешењу и престанку мандата,
укида имунитет Монарху Србије за убиство које није извршено у самоодбрани, за противуставно дело, за кривично дело против народа и државе, за издају, за велеиздају,
укида имунитет председнику Србије, за убиство које није извршено у самоодбрани, за противуставно дело, за кривично дело против народа и државе, за издају, за велеиздају,
бира Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и одлучује о престанку њихове функције,
бира и разрешава гувернера Народне банке Србије, Савет гувернера и Заштитника грађана,
бира и рaзрешава и друге функционере одређене законом,
одлучује о индивидуалним и колективним правима припадника националних мањина,
одлучује о територији области и јединица локалне самоуправе,
Двотрећинском већином гласова свих народних посланика Народна скупштина, на основу сагласности председника Србије, усваја стратегију одбране Србије која представља строго поверљиву државну тајну, проглашава и укида ванредно стање и одлучује о јавном задуживању Србије.
Двотрећинском већином гласова свих народних посланика Народна скупштина, на основу сагласности Монарха, усваја план развоја и просторни план Србије, расписује референдум о промениУстава, расписује референдум о промени границе, одлучује о закључивању и потврђивању међународних уговора, и о укључивању Србије у ширу државну заједницу, одређује лице које ће да замењује председника Србије у случају његове спречености да обавља председничке дужности.
Двотрећинском већином гласова свих народних посланика Народна скупштина одлучује, на основу сагласности Монарха и председника Србије, о јавном задуживању Србије на основу резултата народног изјашњавања, о рату и миру, проглашава и укида ратно стање.

Заседања

Члан 116.

(Члан 106 садашњег Устава)

Народна скупштина се састаје у три редовна заседања годишње.
Прво редовно заседање почиње првог радног дана у јануару. Друго редовно заседање почиње првог радног дана у мају. Треће редовно заседање почиње првог радног дана у септембру. Редовно заседање не може трајати дуже од 90 дана.
Народна скупштина се састаје у ванредно заседање на захтев најмање једне трећине народних посланика или на захтев Владе, са унапред одређеним дневним редом.
Народна скупштина се састаје без позива после проглашења ратног или ванредног стања.

Право предлагања закона

Члан 117.

(Усавршен Члан 107 садашњег Устава)

Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина области или најмање 50.000 (педесет хиљада) бирача.
Заштитник грађана и Народна банка Србије имају право предлагања закона из своје надлежности.

Референдум и опште изјашњавање

Члан 118.

(Усавршен Члан 108 садашњег Устава)

Референдум и опште изјашњавање омогућују сваком држављанину Србије да се слободно тајним гласањем изјасни о поднетом предлогу.

Обласни или локални референдум омогућава сваком држављанину Србије стално настањеном у области или у локалној јединици да се слободно тајним гласањем изјасни о поднетом предлогу.

На захтев Монарха, или председника Србије, или већине свих народних посланика или најмање 100.000 (сто хиљада) бирача Србије Народна скупштина расписује референдум о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом.
Предмет референдума, обласног и локалног референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.

Предлог је прихваћен на референдуму, на обласном и локалном референдуму, ако се за њега изјаснило више од 50% од укупног броја бирача Србије, односно области или локалне јединице, следствено.

На захтев Монарха, или председника Србије, или већине свих народних посланика или најмање 150.000 (сто педесет хиљада) бирача Србије Народна скупштина расписује опште изјашњавање о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом.
Опште изјашњавање је важеће ако је на њему учествовало више од 60% од укупног броја бирача Србије, односно области или локалне јединице.

Предлог за који је на важећем општем изјашњавању гласао највећи број бирача Србије који су гласали је усвојен. Ако је био само један предлог онда је он усвојен ако је за њега гласало више од 50% (педесет процената) од броја бирача који су гласали.

Распуштање Народне скупштине

Члан 119.

(Усавршен Члан 109 садашњег Устава)

Председник Србије распушта Народну скупштину на основу одлуке донете на народном изјашњавању за опозив Народне скупштине у року од 30 (тридесет) дана по одржавању општег јавног изјашњавања.

Председник Србије, на јавно образложени предлог Монарха, или на основу одлуке Уставног суда, или на јавно образложени предлог Владе, који није поднет у време одлучивања о поверењу или неповерењу Влади, или на захтев најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије, расписује опште изјашњавање о распуштању Народне скупштине.

Председник Србије може, када јавно утврди да Народна скупштина одбија да извршава своје уставне обавезе, да распише опште изјашњавање о распуштању Народне скупштине.

Влада не може предложити распуштање Народне скупштине, ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења.
Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу.
Народна скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног стања.
Председник Србије дужан је да указом распусти Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом.
Истовремено са распуштањем Народне скупштине председник Србије расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.
Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом. У случају проглашења ратног или ванредног стања поново се успоставља њена пуна надлежност, која траје до окончања ратног, односно ванредног, стања.

Закон о Народној скупштини

Члан 120.

(Члан 110 садашњег Устава)

О Народној скупштини се доноси закон у складу с Уставом.

2. Монарх Србије

Положај Монарха Србије

Члан 121.

(Нови Члан Устава)

Монарх Србије је истовремено и Монарх Србског народа – Србски Монарх.

Монарх Србије је наследни државни орган и симболички оличава трајност србске државности.

Монарх Србије представља Србију на званичним монархистичким скуповима у Србији и иностранству.

Надлежност Монарха Србије

Члан 122.

(Нови Члан Устава)

Монарх Србије је бранилац државне тајне из оквира његове надлежности.

Ако су избори за председника Србије и по други пут неважећи, онда Монарх у року од 30 дана од последњих избора именује, по добијању мишљења Војске Србије, држављанина Србије, који нема држављанство друге државе и који није био кандидат за Председника у претходна два изборна процеса, за председника Србије.

Монарх не може бити именован за председника Србије.

Монарх обавезно износи свој став Народној скупштини при:

расписивању референдума за промену Устава Србије,
расписивању референдума за промени граница Србије,
расписивању општег референдума по питању укључивања Србије у ширу државну заједницу,
потврђивању међународних уговора,
одлучивању о јавном задуживању Србије,
проглашавању ратног стања,
доношењу плана развоја и просторног плана Србије
одлучивању о ратном стању.
Монарх обавезно износи свој став Народној скупштини када Народна скупштина одређује лице које ће да замењује председника Србије у случају његове спречености да обавља своје дужности.

Монарх Србије обавезно износи своје мишљење председнику Србије о именовању или разрешењу начелника Генералштаба Војске Србије.

Монарх Србије је обавезан да буде у Србији у току ванредног стања или ратног стања у складу с Уставом и законом. У супротном чини тешко кривично дело издаје односно велеиздаје народа и државе, следствено.

Монарх Србије је обавезан да чува државну тајну. У супротном чини кривично дело велеиздаје народа и државе.

Ако су избори за председника Србије два пута узастопно неважећи онда Монарх Србије, по добијању мишљења Генералштаба Војске Србије, именује држављанина Србије, у складу с Уставом и законом, за председника Србије.

Монарх Србије чини кривично дело издаје ако делује супротно Уставу, и чини кривично дело велеиздаје ако делује супротно својој заклетви.

Монарх обавља и друге послове одређене Уставом и законом.

Монарх за свој рад одговара држављанима Србије.

Избор, устоличење, наслеђивање, опозив, смењивање Монарха

Члан 123.

(Нови Члан Устава)

Монарх Србије се бира само по устоличавању династије Србије, или, ако нема престолонаследника, или по Његовом разрешењу, или због Његове неспособности на предлог Династије уз сагласност Србске православне цркве, о чему одлуку доноси већина бирача Србије који учествују на општем изјашњавању тајним гласањем о томе, или по Његовом смењивању због издаје или велеиздаје на основу пресуде Суда.

Опште изјашњавање је важеће ако је на њему учествовало најмање 60% (шесдесет процената) од укупног броја бирача.

За Монарха Србије је изабран кандидат који је на важећем општем изјашњавању добио највише гласова од бирача који су гласали.

Одлука општег изјашњавања о смењивању или опозиву Монарха је пуноважна ако се за предлог Његовог смењивања изјаснило више од 50% (педесет процената) од укупног броја бирача.

Опште изјашњавање за избор Монарха Србије се обавља у року од 90 (деведесет) дана од дана успостављања Династије Србије или Монарховог разрешења, или Монарховог смењивања.

Само пунолетан члан Династије Србије може да буде кандидат за Монарха Србије. Кандидата за Монарха може да предложи Народној скупштини: Династија, Србска православна црква, председник Србије, најмање трећина народних посланика или најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије.

Народна скупштина поднете предлоге износи бирачима за избор на општем тајном изјашњавању.

Србски Патријарх устоличује Монарха Србије у србском манастиру на Косову и Метохији у року од 30 (тридесет дана) од престанка Монарха да обавља своје уставне дужности или од одржаног важећег општег изјашњавања о избору Монарха.

Приликом свог устоличења престолонаследник или изабрани Монарх полаже јавно, у присуству председника Србије и народних посланика, србском Патријарху Краљевску заклетву:

„Заклињем се држављанима Србије и Богу да ћу свим својим способностима, знањем и животом да чувам свете вредности Србског народа и Србије, да штитим Устав Србије и бити пример његовог поштовања, да ћу да браним самосталност, независност и суверенитет Србије, слободе и људска права држављана Србије, јединство Србије и солидарност њених држављана.“

Ако је опште изјашњавање било неважеће, онда се цео поступак понавља с новим кандидатом или кандидатима из Династије.

Монарх Србије се опозива или разрешује свог устоличења ако је извршио тешко кривично дело, противуставно дело, дело против државе и народа, убиство које није било у самоодбрани, за издају или велеиздају. Поступак за разрешење Монарха је исти као за опозив Монарха.

Поступак за опозив или разрешење Монарха спроводи Народна скупштина на основу пресуде Монарху Врховног касационог суда за кривично дело убиства или на основу пресуде Уставног суда за противуставно дело, или на основу пресуде Народног суда за дело против народа и државе, за издају или за велеиздају, или на предлог Династије, Србске православне цркве, председника Србије, најмање трећине од укупног броја народних посланика или најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије.

Престолонаследник Србије је, по монархистичкој традицији, прво новорођено дете Монарха и Његове супруге. Он се устоличује после пунолетства за Монарха када Монарх трајно не може да обавља своје уставне дужности, осим ако Монарх, а у случају његове смрти Династија, не предложи Народној скупштини избор Монарха.

Монарх може своје дете које није прворођено, или дете из Династије ако Монархова породица има само једно дете које не може да преузме дужности Монарха Србије или је без деце, да одреди за престолонаследника о чему обавештава србског Патријарха, Председника, Народну скупштину, Владу и Војску Србије и то лично објављује држављанима Србије.

Имунитет Монарха

Члан 124.

(Нови Члан Устава)

Монарх Србије ужива имунитет који има народни посланик с тим што је Монархов имунитет трајан, осим у случају Његовог извођења пред Врховни касациони суд због убиства које није било у самоодбрани, или пред Народни суд због дела против државе и народа, издаје или велеиздаје.

Закон о Монарху

Члан 125.

(Нови Члан Устава)

О Монарху Србије се доноси закон у складу с монархистичком традицијом Србског народа.

3. Председник Србије

Положај председника Србије

Члан 126.

(Усавршен Члан 111 садашњег Устава)

Председник Србије је индивидуални заштитник Устава и закона, и носилац управљачке извршне власти у Србији.

Председник Србије изражава државно јединство Србије.

Надлежност, обавезе и одговорност председника Србије

Члан 127.

(Усавршен Члан 112 садашњег Устава)

Председник Србије:

представља Србију у земљи и иностранству осим на званичним монархистичким скуповима у Србији и иностранству,
је заштитник државне тајне,
указом проглашава законе, у складу с Уставом,
расписује изборе за народне посланике,
расписује опште изјашњавање о распуштању Народне скупштине, и њиме руководи, ако она одбија да изврши неку од својих обавеза одређених њеном уставном надлежношћу, на основу пресуде Уставног суда, на образложени предлог Монарха, на образложени предлог Владе који није поднет у време одлучивања о поверењу или неповерењу Влади, на захтев најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије, или кад јавно утврди да Народна скупштина одбија да извршава своје уставне обавезе,
предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,
предлаже Народној скупштини распуштање Владе Србије,
предлаже Народној скупштини носиоце функција или њихово смењивање, у складу са Уставом и законом,
поставља и опозива указом амбасадоре Србије на основу предлога Владе,
прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,
износи своје мишљење Народној скупштини о додели одликовања,
износи своје мишљење Народној скупштини о давању помиловања за кривична дела,
износи своје мишљење Народној скупштини о јавном задуживању Србије,
износи своје мишљење Народној скупштини о увођењу ванредног стања,
износи своје мишљење Народној скупштини о проглашењу ратног стања,
предлаже Народној скупштини стратегију одбране Србије,
врши послове Монарха Србије до устоличења Монарха.
врши и друге послове одређене Уставом,
за свој рад одговара држављанима Србије.

Председник Србије, у складу са Уставом и законом, командује Војском Србије и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије осим начелника Генералштаба кога именује или смењује уз сагласност Монарха Србије.

Председник Србије је обавезан да буде у Србији у току ванредног стања или ратног стања у складу с Уставом. У супротном чини тешко кривично дело издаје односно велеиздаје народа и државе, следствено.

Председник Србије је обавезан да у свом деловању даје пример поштовања Устава и закона. У супротном чини тешко кривично дело издаје народа и државе. Ако је то кривично дело било супротно председничкој заклетви онда је то тешко кривично дело велеиздаје.

Председник Србије је обавезан да чува и штити државну тајну. У супротном чини тешко кривично дело велеиздаје народа и државе.

Председник Србије је одговоран држављанима Србије.

Ако председник Србије одбија да изврши неку од својих обавеза одређених његовом надлежношћу или делује противуставно онда он чини дело против државе и народа.

Проглашење закона

Члан 128.

(Усавршен Члан 113 садашњег Устава)

Председник Србије је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од седам дана ако је закон донет по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да закон, уз писмено образложење, врати Народној скупштини, на поновно одлучивање.
Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који је председник Србије вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика.
Председник Србије је дужан да прогласи поновно изгласани закон.
Ако председник Србије не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.

Избор и именовање председника Србије

Члан 129.

(Усавршен Члан 114 садашњег Устава)

Само држављанин Србије, који нема држављанство друге државе, који није старији од 65 (шестдесет и пет) година, може да буде кандидат и изабран, или именован, за председника Србије.

Председник Србије се бира на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са Уставом и законом.

Изборе за председника Србије расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата председника Србије, тако да се избори окончају у наредних 60 дана, у складу са Уставом и законом.

Један држављанин Србије може највише два пута узастопно да буде председник Србије.

Држављанин Србије може да буде кандидат на изборима за председника Србије ако га предложи најмање 10 000 (десет хиљада) држављана Србије или најмање половина од укупног броја народних посланика.

Избори за председника Србије су важећи само ако је на њима учествовало најмањене 60% од укупног броја бирача.

На важећим изборима за председника Србије је изабран кандидат који је добио највише гласова бирача. Ако је више кандидата добило исти највећи број гласова онда међу њима Народна скупштина врши јавни избор председника Србије већином гласова присутних народних посланика на тајном гласању.

Ако су избори за председника Србије били неважећи, што утврђује Народна скупштина, онда:

– она већином гласова присутних народних послова именује вршиоца дужности председника Србије до ступања на дужност изабраног председника Србије, и

– председник Народне скупштине у року од 15 дана од претходних избора расписује нове изборе за председника Србије. Они морају да се одрже у року од 90 дана од претходних избора. На њима кандидати за Председника могу да буду само држављани Србије који нису били кандидати за Председника на претходним неважећим изборима и који испуњавају услове за избор председника Србије.

Ако су избори за председника Србије и по други пут неважећи, онда Монарх у року од 30 дана од последњих избора именује у складу с Уставом и законом, по добијању мишљења Генералштаба Војске Србије, држављанина Србије, који није био кандидат за Председника у претходна два неважећа изборна процеса, за председника Србије. Ако Монарх није још устоличен, или није у могућности да именује председника Србије, онда Генералштаб војске Војске Србије именује председника Србије у складу с Уставом и законом.

Законом се утврђују остали критеријуми и поступак избора председника Србије.
Приликом ступања на дужност, председник Србије, пред Народном скупштином и Монархом полаже председничку заклетву која гласи:

„Заклињем се држављанима Србије да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих држављана Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“

Неспојивост функција

Члан 130.

(Усавршен Члан 115 садашњег Устава)

Председник Србије не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Мандат председника Србије

Члан 131.

(Усавршен Члан 116 садашњег Устава)

Мандат председника Србије траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином.
Ако мандат председника Србије истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања.
Мандат председника Србије престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем.
Председник Србије подноси оставку председнику Народне скупштине.

Оставка председника Србије

Члан 132.

(Усавршен Члан 117 садашњег Устава)

Кад председник Србије поднесе оставку, он о томе обавештава председника Народне скупштине, Монарха и јавност.
Даном подношења оставке, председнику Србије престаје мандат.

Разрешење председника Србије

Члан 133.

(Усавршен Члан 118 садашњег Устава)

Председник Србије се разрешава због повреде Устава општим тајним изјашњавањем бирача Србије.
Опште изјашњавање тајним гласањем за разрешење председника Србије расписује Народна скупштина, на предлог најмање половине од укупног броја народних посланика или Монарха, или одлуке Уставног суда или на захтев 150 000 (сто педесет хиљада) бирача.
Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава, ако поступак није покренуо сам Уставни суд.

Председник Србије се разрешава дужности ако је на општем тајном изјашњавању учествовало најмање 60% од укупног броја бирача и ако је за његово разрешење гласало више од половине од броја бирача који су гласали.

Народна скупштина објављује резултат општег изјашњавања.

Имунитет председника Србије

Члан 134.

(Усавршен Члан 119 садашњег Устава)

Председник Србије ужива имунитет као народни посланик.
О имунитету председника Србије одлучује Народна скупштина.

Замењивање председника Србије

Члан 135.

(Усавршен Члан 120 садашњег Устава)

Када је председник Србије спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га лице које, уз сагласност Монарха, изабере Народне скупштина.
Заменик председника Србије може само једанпут да замењује председника Републике и то најдуже 150 (сто педесет) дана.
Изборе за председника Србије председник Народне Скупштине је обавезан да распише тако да се одрже најкасније три месеца од настанка тромесечне спречености председника Србије да обавља дужности, односно од престанка мандата на који је биран.

Закон о председнику Србије

Члан 136.

(Усавршен Члан 121 садашњег Устава)

О председнику Србије доноси се закон у складу с Уставом.

4. Влада

Положај Владе

Члан 137.

(Усавршен Члан 122 садашњег Устава)

Влада је колективни носилац политичке извршне власти у Србији коју спроводи у складу с Уставом и законом.

Надлежност Владе

Члан 138.

(Члан 123 садашњег Устава)

Влада у складу с Уставом и законом:

1. утврђује и води политику,
2. извршава законе и друге опште акте Народне скупштине,
3. доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона,
4. предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач,
5. усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом,
6. врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Одговорност Владе

Члан 139.

(Усавршен Члан 124 садашњег Устава)

Влада је одговорна Народној скупштини и председнику Србије за политику Србије, за извршавање Устава, закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.

Председник Владе и чланови Владе

Члан 140.

(Усавршен Члан 125 садашњег Устава)

Само држављанин Србије, који нема држављанство друге државе, може да буде кандидат и изабран за члана Владе.

Владу чине председник Владе, један или више потпредседника и министри.
Председник Владе води и усмерава рад Владе, стара се о уједначеном политичком деловању Владе, усклађује рад чланова Владе и представља Владу.

Председник Владе износи своје мишљење Народној скупштини о увођењу ванредног стања и о објављивању ратног стања.

Министри су за свој рад и за стање у области из делокруга министарства одговорни председнику Владе, Влади и Народној скупштини.

Неспојивост функција

Члан 141.

(Члан 126 садашњег Устава)

Члан Владе не може бити народни посланик у Народној скупштини, посланик у скупштини области и одборник у скупштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног већа области или извршног органа јединице локалне самоуправе.
Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси у сукобу са положајем члана Владе.

Избор Владе

Члан 142.

(Усавршен Члан 127 садашњег Устава)

Кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Србије, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Кандидат за председника Владе Народној скупштини износи програм Владе и предлаже њен састав.
Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Почетак и престанак мандата Владе и чланова Владе

Члан 143.

(Члан 128 садашњег Устава)

Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.
Мандат Владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Народном скупштином.
Мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана, изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом.
Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.
Влада којој је престао мандат не може да предложи распуштање Народне скупштине.
Члану Владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран, констатовањем оставке, изгласавањем неповерења у Народној скупштини и разрешењем од стране Народне скупштине, на предлог председника Владе.

Интерпелација

Члан 144.

(Члан 129 садашњег Устава)

Најмање 30 (тридесет) народних посланика може поднети интерпелацију у вези са радом Владе или појединог члана Владе.
Влада је дужна да одговори на интерпелацију у року од 30 (тридесет) дана.
Народна скупштина расправља и гласа о одговору који су на интерпелацију поднели Влада или члан Владе коме је интерпелација упућена.
Изгласавањем прихватања одговора Народна скупштина наставља да ради по усвојеном дневном реду.
Ако Народна скупштина гласањем не прихвати одговор Владе или члана Владе, приступиће се гласању о неповерењу Влади или члану Владе, уколико претходно, по неприхватању одговора на интерпелацију, председник Владе, односно члан Владе не поднесе оставку.
О питању које је било предмет интерпелације не може се поново расправљати пре истека рока од 90 дана.

Гласање о неповерењу Влади или члану Владе

Члан 145.

(Усавршен Члан 130 садашњег Устава)

Гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе се спроводи на затев председника Србије, једне трећине од укупног броја народних посланика, или најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије..
Предлог за гласање о неповерењу Влади или о поједином члану Владе Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу.
Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање неповерења Влади или члану Владе ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, председник Србије је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
Ако Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе, у складу са законом.
Ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана.

Гласање о поверењу Влади

Члан 146.

(Усавршен Члан 131 садашњег Устава)

Влада може затражити гласање о свом поверењу.

Предлог за гласање о поверењу Влади може се, на захтев Владе, разматрати и на седници Народне скупштине која је у току, а ако Влада није поднела такав захтев, предлог се разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана од његовог подношења. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу.
Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Влади ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
Ако Народна скупштина не изгласа поверење Влади, Влади престаје мандат, а председник Србије је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Србије је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.

Оставка председника Владе

Члан 147.

(Усавршен Члан 132 садашњег Устава)

Председник Владе може поднети оставку Народној скупштини.
Председник Владе оставку подноси председнику Народне скупштине и истовремено о њој обавештава председника Србије. Народна скупштина на својој наредној седници констатује оставку председника Владе.
Влади престаје мандат даном констатације оставке председника Владе.
Када Народна скупштина констатује оставку председника Владе, председник Србије је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана констатације оставке председника Владе, председник Србије је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.

Оставка и разрешење члана Владе

Члан 148.

(Члан 133 садашњег Устава)

Члан Владе може поднети оставку председнику Владе.
Председник Владе доставља оставку члана Владе председнику Народне скупштине, а Народна скупштина на првој наредној седници констатује оставку.
Председник Владе може предложити Народној скупштини разрешење појединог члана Владе.
Народна скупштина разматра и гласа о предлогу за разрешење члана Владе на првој наредној седници.
Одлука о разрешењу члана Владе донета је ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.
Члану Владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а члану Владе који је разрешен, даном доношења одлуке о разрешењу.
Положај и овлашћења члана Владе који је поднео оставку или у односу на кога је поднет предлог за разрешење, до престанка мандата, уређују се законом.
Председник Владе је дужан да по престанку мандата члана Владе због подношења оставке или разрешења, у складу са законом, покрене поступак за избор новог члана Владе.

Имунитет председника и члана Владе

Члан 149.

(Усавршен Члан 134 садашњег Устава)

Председник Владе и члан Владе не одговарају за мишљење изнето на седници Владе или Народне скупштине, или за гласање на седници Владе ако оно није супротно Уставу или закону.
Председник и члан Владе уживају имунитет као народни посланик. О имунитету председника и члана Владе, одлучује Влада.

Закон о Влади

Члан 150.

(Члан 135 садашњег Устава)

О Влади се доноси закон.

5. Државна управа

Положај државне управе

Члан 151.

(Члан 136 садашњег Устава)

Државна управа је самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна је Влади.
Послове државне управе обављају министарства и други органи државне управе одређени законом.
Послови државне управе и број министарстава одређују се законом.
Унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација прописује Влада.

Поверавање јавних овлашћења и јавне службе

Члан 152.

(Усавршен Члан 137 садашњег Устава)

У интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад, законом се може поверити области и јединици локалне самоуправе обављање одређених послова из надлежности Србије.
Поједина јавна овлашћења се могу законом поверити и предузећима, установама, организацијама и појединцима.
Јавна овлашћења се могу законом поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима или делатностима.
Србија, области и јединице локалне самоуправе могу основати јавне службе.
Делатности и послови због којих се оснивају јавне службе, њихово уређење и рад прописује се законом.

6. Заштитник грађана

Члан 153.

(Члан 138 садашњег Устава)

Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.
Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини.
Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету заштитника грађана одлучује Народна скупштина.
О Заштитнику грађана доноси се закон.

7. Војска Србије

Надлежност Војске Србије

Члан 154.

(Усавршен Члан 139 садашњег Устава)

Војска Србије брани Устав, уставни систем Србије, државу Србију и народ од истовременог неиспуњавања уставних обавеза Монарха и Народне скупштине и председника Србије и Владе Србије, као и од оружаног угрожавања.

Војска Србије извршава и друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и начелима међународног права који регулишу употребу силе.

Војска Србије преузима управљање Србије када истовремено Влада Србије и Народна скупштина Србије и председник Србије нису у могућности или одбијају да спроведу уставни захтев држављана Србије или када одбијају да извршавају неку од својих обавеза одређених њиховом надлежношћу.

Војска Србије је обавезна да распише и спроведе по Уставу и закону изборе за председника Србије у уставном и законском року. Ако у прва два круга не буде изабран председник Србије онда Генералштаб Војске Србије предлаже Монарху лице за председника Србије. Ако Монарх није још устоличен, или није у могућности да именује председника Србије, онда Генералштаб Војске Србије именује председника Србије.

У току војног управљања Србије све одбранбене снаге Србије су под командом Генералштаба Војске Србије.

Војно управљање Србије је тада одређено надлежностима и Владе Србије и Народне скупштине Србије и председника Србије. Оно траје до инаугурисања новог председника Србије.

Војска Србије извршава и друге дужности одређене Уставом и законом.

Састав Војске Србије

Члан 155.

(Нови Члан Устава)

Војска Србије има плаћени активан састав и резервни састав.

Активан састав чине дипломирани питомци војних школа и академија који се добровољно одлуче да буду чланови активног састава Војске Србије.

Резервни састав чине остали пунолетни мушки држављани Србије до 69 (шесдесет и девет) година старости. Они су обавезни, у складу са Уставом и законом, да испуњавају своје војне обавезе до 69. (шесдесет и девете) године старости. Обавезан војни рок за њих траје од 9 (девет) до 15 (петнаест) месеци непрекидно. Извршава се до 28. (двадесет и осме) године старости ако у тренутку ступања на снагу овог Устава војни обвезник нема 28. (двадесет и осам) година старости. Сви остали мушки држављани Србије, који нису одслужили војни рок, постају припадници резервног састава Војске Србије.

Употреба Војске Србије ван граница

Члан 156.

(Усавршен Члан 140 садашњег Устава)

Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије, ако Србија није угрожена, само по одлуци Народне скупштине Републике Србије, а на основу сагласности председника Србије и и Монарха.

Контрола над Војском Србије

Члан 157.

(Усавршен Члан 141 садашњег Устава)

Војска Србије је под контролом Монарха Србије, председника Србије и Народне скупштине.
О Војсци Србије се доноси закон.

ШЕСТИ ДЕО

СУДСТВО И ТУЖИЛАШТВО

1. Начела судства

Статус суда

Члан 158.

(Усавршен Члан 142 садашњег Устава)

Судска власт је јединствена на територији Србије.
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.
Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу с Уставом.
У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом.
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
Суд суди у већу, а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац.

Један судија може да буде члан само једног суда.

Суд и судија за свој рад одговарају Народној скупштини и држављанима Србије.

Судске одлуке

Члан 159.

(Члан 145 садашњег Устава)

Судске одлуке се доносе у име народа.
Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона.
Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.
Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку.
Помиловањем или амнестијом изречена казна може се, без судске одлуке, опростити у целини или делимично.

Сталност судијске функције

Члан 160.

(Члан 146 садашњег Устава)

Судијска функција је стална.
Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године.

Избор судија

Члан 161.

(Члан 147 садашњег Устава)

Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију.
Мандат судији који је први пут изабран на судијску функцију траје три године.
Високи савет судства, у складу са законом, бира судије, осим судије Народног суда, за трајно обављање судијске функције, у истом или другом суду.

Престанак судијске функције

Члан 162.

(Члан 148 садашњег Устава)

Судији престаје судијска функција на његов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију.
Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства. Против ове одлуке судија има право жалбе Уставном суду. Изјављена жалба искључује право на подношење Уставне жалбе.
Поступак, основи и разлози за престанак судијске функције, као и разлози за разрешење од дужности председника суда, уређују се законом.

Независност судије

Члан 163.

(Члан 149 садашњег Устава)

Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону.
Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције у складу с Уставом и законом је срого забрањен и предсавља дело против државе и народа.

Непреместивост судије

Члан 164.

(Члан 150 садашњег Устава)

Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд.
У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изузетно може без своје сагласности бити трајно премештен или упућен у други суд, у складу са законом.

Имунитет судије

Члан 165.

(Усавршен Члан 151 садашњег Устава)

Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења Устава или закона од стране судије.
Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Неспојивост судијске функције

Члан 166.

(Члан 152 садашњег Устава)

Забрањено је политичко деловање судија.
Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом.

2. Врсте судова

Члан 167

(Усавршен Члан 143 садашњег Устава)

Судска власт у Србији припада судовима опште и посебне надлежности.
Оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређују се законом.
Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови.
Народни суд је надлежан за дело против државе и народа, за издају и велеиздају.

Врховни касациони суд је највиши суд у Србији за сва управна, парнична и кривична дела осим за за противуставна дела, за противуставна и противзаконита акта, за дело против државе и народа, за издају и велеиздају.

Уставни суд је надлежан за противуставна дела и за противуставна акта.

Високи савет судства обезбеђује независност и праведност судства у складу с Уставом и законом.

Седишта Народног суда, Врховног касационог суда, Уставног суда и Високог савета судства су у Београду.

3. Високи савет судства

Положај, састав и избор

Члан 168.

(Усавршен Члан 153 садашњег Устава)

Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија.
Високи савет судства има 11 судија с најмање 15 (петнаест) година судијског искуства или искуства у струци.
У састав Високог савета судства улазе претходни и текући председник Народног суда, претходни и текући председник Врховног касационог суда, претходни и текући председник Уставног суда, и пет изборних чланова које бира Народна скупштина одлуком двотрећинске већине од укупног броја народних посланика у складу са Уставом и законом на основу предлога правних факултета у Србији, удружења судија Србије и удружења адвоката Србије.
Изборне чланове чине три судије са сталном судијском функцијом и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.
Председници судова не могу бити изборни чланови Високог савета судства.
Мандат чланова Високог савета судства траје пет година, осим за чланове по положају.
Члан Високог савета судства ужива имунитет као судија.

Надлежност Високог савета судства

Члан 169.

(Члан 154 садашњег Устава)

Високи савет судства обезбеђује независност и праведност судства у складу с Уставом и законом.

Високи савет судства бира и разрешава судије, осим судија Народног суда, у складу са Уставом и законом, предлаже Народној скупштини избор судија приликом првог избора на судијску функцију, предлаже Народној скупштини избор председника Врховног касационог суда и председника судова, 10 (десет) судија за судије Уставног суда, у складу са Уставом и законом, учествује у поступку за престанак функције председника Врховног касационог суда и председника судова, на начин предвиђен Уставом и законом, врши и друге послове одређене законом.

Правни лек

Члан 170.

(Усавршен Члан 155 садашњег Устава)

Против одлуке Високог савета судства може се уложити жалба Уставном суду, у случајевима прописаним Уставом и законом.

4. Народни суд

Члан 171

(Нови Члан)

Суд за за дело против државе и народа, издају и велеиздају је Народни суд. Њега чине 5 (пет) судија које држављани Србије бирају по поступку за избор народног посланика.

Кандидат за судију народног суда може да буде судија с најмање 15 (петнаест) година судске праксе.

Народној скупштини кандидате за судије Народног суда могу да предложе по две судије Високи савет судства, Врховни касациони суд, Уставни суд, судијско удружење Србије и адвокатско удружење Србије, и правни факултети Србије.

Судија Народног суда се бира на период од осам година. Један судија може највише два пута узастопно да буде изабран за члана Народног суда.

Председника Народног суда бирају његови чланови за период од четири године. За председника Народног суда је изабран његов члан за кога је на тајном гласању гласала већина од укупног броја судија Народног суда. Један судија може у свом мандату само једанпут да буде председник Народног суда.

Народни суд јавно доноси одлуке, пресуде, у покренутом поступку, двотрећинском већином од укупног броја судија на тајном гласању, а на основу предлога пороте.

Порота има 51 (педесет и једног) члана. Чланови пороте су држављани Србије различитих занимања и доба старости. Чланови пороте се бирају на период од две године. Најмање трећина чланова пороте је истог пола. Чланове пороте одређује Народна скупштина одлуком две трећине од укупног броја својих чланова на тајном гласању, а на основу предлога Монарха, председника Србије, најмање једне трећине од. укупног броја народних посланика и/или најмање 50 000 (педесе хиљада) држављана Србије. Идентитет чланова пороте је државна тајна и доступан је само народним посланицима који су их бирали.

Захтев за покретање судског поступка код Народног суда за издају или за велеиздају може Народном суду да поднесе Монарх, председник Србије, Народна скупштина, Влада, Генералштаб Војске Србије, Јавно тужилаштво, једна трећина од укупног броја судија Народног суда, и/или 100 000 (сто хиљада) држављана Србије. Одлуку о покретању судског поступка Народни суд доноси одлуком већине од укупног броја судија Народног суда.

5. Врховни касациони суд

Члан 172.

(Члан 144 садашњег Устава)

Врховни касациони суд је највиши суд у Србији за сва противзаконита дела, парнична и кривична дела осим за противуставна дела, осим за противуставна и противзаконита акта, осим за дело против државе и народа, осим за издају и велеиздају.

Високи савет судства бира и разрешава судије Врховног касационог суда. За члана Врховног касационог суда може да буде изабран судија с 10 (десет) година судијског искуства.

Председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства и на основу става опште седнице Врховног касационог суда, бира Народна скупштина.
Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран.
Председнику Врховног касационог суда престаје функција пре истека времена на које је изабран на његов захтев, наступањем законом прописаних услова за престанак судијске функције или разрешењем из законом прописаних разлога за разрешење председника суда.
Одлуку о престанку функције председника Врховног касационог суда доноси Народна скупштина, у складу са законом, при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Високог савета судства.

Врховни касациони суд Србије на основу одлуке донете на његовој општој седници, предлаже 10 судија Народној скупштини за судије Уставног суда.

6. Уставни суд

Положај

Члан 173.

(Усавршен Члан 166 садашњег Устава)

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
Одлуке и пресуде Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Надлежност

Члан 174.

(Усавршен Члан 167 садашњег Устава)

I. Уставни суд одлучује о уставности и законитости државних и службених аката уопште, а посебно о:

1. сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,
2. сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,
3. сагласности других општих аката са законом,
4. сагласности статута и општих аката области и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом,
5. сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом.

I I . Уставни суд одлучује о надлежности тако што:

1. решава сукоб надлежности између судова и других државних органа,
2. решава сукоб надлежности између републичких органа и обласних органа или органа јединица локалне самоуправе,
3. решава сукоб надлежности између обласних органа и органа јединица локалне самоуправе,
4. решава сукоб надлежности између органа различитих области или различитих јединица локалне самоуправе,
5. одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова.

I I I. Уставни суд одлучује о уставности и законитости деловања државних органа уопште и посебно:

Монарха,
председника Србије,
народног посланика и Народне скупштине,

6. члана Владе и Владе.

I V. Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.

Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом.

Оцена уставности и законитости

Члан 175.

(Усавршен Члан 168 садашњег Устава)

Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи области или локалне самоуправе, најмање 25 народних посланика или 10 000 (десет хиљада) пунолетних држављана Србије. Поступак може покренути и сам Уставни суд.
Свако правно или физичко лице има право на предлагање Уставном суду да Уставни суд покрене поступак оцене уставности и законитости општег акта или деловања врховних државних органа када они повређују Устав, закон, људска права, мањинска права или слободе.
Закон или општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу.

Пресуде Уставног суда за противуставна дела и радње су коначне и извршне.
Уставни суд може, до доношења коначне одлуке или пресуде и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта, деловања или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцењује.
Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих аката са Уставом, општих аката са законом и по престанку њиховог важења, ако је поступак оцене уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења.

Оцена уставности закона пре његовог ступања на снагу

Члан 176.

(Члан 169 садашњег Устава)

На захтев најмање једне трећине народних посланика, Уставни суд је дужан да у року од седам дана оцени уставност закона који је изгласан, а указом још није проглашен.
Ако закон буде проглашен пре доношења одлуке о уставности, Уставни суд ће наставити да поступа према захтеву, у складу са редовним поступком за оцену уставности закона.
Ако Уставни суд донесе одлуку о неуставности закона пре његовог проглашења, ова одлука ће ступити на снагу даном проглашења закона.
Поступак за оцену уставности не може бити покренут против закона чија је усклађеност са Уставом утврђена пре његовог ступања на снагу.

Уставна жалба

Члан 177.

(Члан 170 садашњег Устава)

Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката, деловања или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Обезбеђење извршења одлуке

Члан 178.

(Усавршен Члан 171 садашњег Устава)

Свако је дужан да поштује и извршава одлуку или пресуду Уставног суда.
Уставни суд својом одлуком или пресудом уређује начин њеног извршења, када

је то потребно.
Извршење одлука или пресуда Уставног суда уређује се законом.

Састав Уставног суда. Избор и именовање судија Уставног суда

Члан 179.

(Усавршен Члан 172 садашњег Устава)

Уставни суд чине 15 (петнаест) судија који се бирају и именују на девет година.
Судије Уставног суда бира Народна скупштина двотрећинском већином народних посланика између 10 (десест) судија које предложи Врховни касациони суд Србије на основу одлуке донете на његовој општој седници, 10 (десест) судија које предложи Врховни савет судства на основу одлуке донете на његовој општој седници, 4(четири) судије које предложи Државно веће тужилаца, 4(четири) судије које предложи адвокатска комора Србије и 2 (две) судије које предлаже правни факултети у Србији .
Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 15 (петнаест) година судијског искуства.
Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута узастопно.
Судије Уставног суда из свог састава бирају председника на период од три године, тајним гласањем.

Сукоб интереса. Имунитет судија Уставног суда

Члан 180.

(Члан 173 садашњег Устава)

Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију нити посао, изузев професуре на правном факултету у Србији, у складу са законом.
Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик. О његовом имунитету одлучује Уставни суд.

Престанак дужности судије Уставног суда

Члан 181.

(Усавршен Члан 174 садашњег Устава)

Судији Уставног суда дужност престаје истеком времена на које је изабран или именован, на његов захтев, кад напуни законом прописане опште услове за старосну пензију или разрешењем.
Судија Уставног суда разрешава се ако повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда.
О престанку дужности судије, на захтев овлашћених предлагача за избор, односно именовање за избор судије Уставног суда, одлучује Народна Скупштина. Предлог за покретање поступка за разрешење може да поднесе и сам Уставни суд.

Начин одлучивања у Уставном суду. Закон о Уставном суду

Члан 182.

(Члан 175 садашњег Устава)

Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Уставног суда.
Одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд доноси двотрећинском већином гласова свих судија.
Уређење Уставног суда и поступак пред Уставним судом и правно дејство његових одлука, уређују се законом.

7. Јавно тужилаштво

Положај и надлежност Јавног тужилаштва

Члан 183.

(Члан 156 садашњег Устава)

Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу Устава и закона.

Оснивање и организација Јавног тужилаштва

Члан 184.

(Усавршен Члан 157 садашњег Устава)

Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређују се законом.
Јавно тужилаштво Србије је највише јавно тужилаштво у Србији.

Јавни тужилац Србије

Члан 185.

(Усавршен Члан 158 садашњег Устава)

Јавни тужилац Србије врши надлежност јавног тужилаштва Србије у оквиру права и дужности Србије.
Јавног тужиоца Србије, на предлог Владе, по прибављеном мишљењу надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина.
Јавни тужилац Србије бира се на период од шест година и може бити поново биран само једанпут узастопно.
Јавном тужиоцу Србије престаје функција ако не буде поново изабран, када сам то затражи, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога.
Одлуку о престанку функције јавном тужиоцу Србије доноси Народна скупштина, у складу са законом, при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Владе.

Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца

Члан 186.

(Члан 159 садашњег Устава)

Функцију јавног тужилаштва врши јавни тужилац.
Јавног тужиоца бира Народна скупштина, на предлог Владе.
Мандат јавног тужиоца траје шест година и може бити поново биран.
Заменик јавног тужиоца замењује јавног тужиоца при вршењу тужилачке функције и дужан је да поступа по његовим упутствима.
Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, бира за заменика јавног тужиоца лице које се први пут бира на ову функцију.
Мандат заменику јавног тужиоца који је први пут изабран на функцију траје три године.
Државно веће тужилаца, у складу са законом, бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције, у истом или другом јавном тужилаштву.
Државно веће тужилаца одлучује и о избору заменика јавних тужилаца који су на сталној функцији у друго или више јавно тужилаштво.

Одговорност

Члан 187.

(Усавршен Члан 160 садашњег Устава)

Јавни тужилац Србије одговоран је за рад јавног тужилаштва Србије и за свој рад Народној скупштини.
Јавни тужиоци одговарају за рад јавног тужилаштва и за свој рад јавном тужиоцу Србије и Народној скупштини, а нижи јавни тужиоци и непосредно вишем јавном тужиоцу.
Заменици јавног тужиоца одговарају за свој рад јавном тужиоцу.

Престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца

Члан 188.

(Члан 161 садашњег Устава)

Јавном тужиоцу и заменику тужиоца престаје функција на њихов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом прописаних разлога. Јавном тужиоцу функција престаје и ако не буде поново изабран, а заменику јавног тужиоца, ако не буде изабран на сталну функцију.
Одлуку о престанку функције јавног тужиоца, у складу са законом доноси Народна скупштина, при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Владе.
Одлуку о престанку функције заменика јавног тужиоца, у складу са законом, доноси Државно веће тужилаца.
Против одлуке о престанку функције јавни тужилац и заменик јавног тужиоца могу уложити жалбу Уставном суду. Изјављена жалба искључује право на подношење уставне жалбе.
Поступак, основи и разлози за престанак функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, уређују се законом.

Имунитет јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца

Члан 189.

(Члан 162 садашњег Устава)

Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не могу бити позвани на одговорност за изражено мишљење у вршењу тужилачке функције, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца.
Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу тужилачке функције, односно службе, без одобрења надлежног одбора Народне скупштине.

Неспојивост тужилачке функције

Члан 190.

(Члан 163 садашњег Устава)

Забрањено је политичко деловање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.
Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са тужилачком функцијом.

Положај, састав и избор Државног већа тужилаца

Члан 191.

(Усавршен Члан 164 садашњег Устава)

Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у складу са Уставом.
Државно веће тужилаца има 11 чланова.
У састав Државног већа тужилаца улазе јавни тужилац Србије, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају и осам изборних чланова које бира Народна скупштина, у складу са законом.
Изборне чланове чине шест јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца са сталном функцијом и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.
Мандат чланова Државног већа тужилаца траје пет година, осим за чланове по положају.
Члан Државног већа тужилаца ужива имунитет као јавни тужилац.

Надлежност Државног већа тужилаца

Члан 192.

(Члан 165 садашњег Устава)

Државно веће тужилаца предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца и 4 (четири) судије за судије Уставног суда, бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву, одлучује у поступку за престанак функције заменика јавних тужилаца, на начин предвиђен Уставом и законом, врши и друге послове одређене законом.

СЕДМИ ДЕО

ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

1. Обласна и локална самоуправа

Појам

Члан 193.

(Усавршен Члан 176 садашњег Устава)

Држављани Србије имају право на обласну и локалну самоуправу, које остварују непосредно или преко својих слободно изабраних представника.
Области и јединице локалне самоуправе имају статус правних лица.

Разграничење надлежности

Члан 194.

(Усавршен Члан 177 садашњег Устава)

Јединице локалне самоуправе надлежне су у питањима која се, на сврсисходан начин, могу остваривати унутар јединице локалне самоуправе, а области у питањима која се, на сврсисходан начин, могу остваривати унутар области, уз сагласност Народне скупштине.
Која су питања од опште државног, обласног и локалног значаја одређује се Уставом и законом.

Поверавање надлежности

Члан 195.

(Усавршен Члан 178 садашњег Устава)

Србија може, у складу с Уставом, законом поверити областима и јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности на одређено или неодређено време.
Област може одлуком поверити јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности на одређено или неодређено време.
Средства за вршење поверених надлежности обезбеђујe Србија или област, зависно од тога ко је поверио надлежности.
Права и обавезе области и јединица локалне самоуправе и овлашћења Србије и области у надзору над вршењем поверених надлежности уређују се законом у складу с Уставом.

Право на самостално уређивање органа

Члан 196.

(Усавршен Члан 179 садашњег Устава)

Области, у складу са Уставом, законом и статутом области, а јединице локалне самоуправе, у складу са Уставом и законом, самостално прописују уређење и надлежност својих органа и јавних служби.

Скупштина области и јединице локалне самоуправе

Члан 197.

(Усавршен Члан 180 садашњег Устава)

Скупштина је највиши орган области и јединице локалне самоуправе.
Скупштину области чине посланици, а скупштину јединице локалне самоуправе одборници.
Посланици и одборници бирају се на период од четири године, на непосредним изборима тајним гласањем у складу са Уставом и законом.

Сарадња области и јединица локалне самоуправе

Члан 198.

(Усавршен Члан 181 садашњег Устава)

Области и јединице локалне самоуправе сарађују са одговарајућим територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе других држава, у оквиру спољне политике Србије, уз поштовање Устава и закона Србије. Супротно деловање је дело против државе и народа.

2. Области
Појам, оснивање и територија области

Члан 199.

(Усавршен Члан 182 садашњег Устава)

Области су територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на обласну управу.

Србија има следећих 16 (шеснаест) области (срезове, округе) засноване на географској подели: Бачка с центром у Новом Саду, Банат с центром у Зрењанину, Срем с центром у Сремској Митровици, територија Београда с центром у Београду, Посавина и Подриње с центром у Шапцу, Влашичка област с центром у Ваљеву, Шумадија с центром у Крагујевцу, Тимочка Крајина с центром у Неготину, Златиборско-Драгачевска-Пештерска област с центром у Ужицу, Жупска област с центром у Краљеву, Озренско-Старо планинска област с центром у Кљажевцу, Рашка и Копаоничка област с центром у Рашкој, Суво планинска – Широко планинска област с центром у Нишу, Варденичка област с центром у Врању, Косово с центром у Косовској Митровици и Метохија с центром у Приштини.

Пунолетни држављани Србије стално настањени у једној области могу обласним референдумом да изаберу други административни центар области од напред одређеног.

Нове области се могу оснивати, а већ основане укидати, раздвајати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. Предлог за оснивање нових, раздвајање или укидање, односно спајање постојећих области утврђују на обласном референдуму држављани Србије стално настањени у тој области, у складу са Уставом и законом.

Територија области и њена географска међа могу да се мењају само на основу одлуке изражене на референдуму свих држављана Србије, у складу са Уставом и законом.

Надлежност области

Члан 200.

(Усавршен Члан 183 садашњег Устава)

Области, у складу са Уставом, законом и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају.
Области, у складу са Уставом и законом, уређују питања од обласног значаја за:

просторно планирање и развој,
пољопривреду, водопривреду, шумарство, лов, риболов, туризам, угоститељство, бање и лечилишта, заштиту животне средине, индустрију и занатство, друмски, речни и железнички саобраћај и уређивање путева, приређивање сајмова и других привредних манифестација,
просвету, спорт, културу, здравствену и социјалну заштиту и јавно информисање на обласном нивоу.

Области се старају о остваривању слобода, људских и мањинских права, у складу са Уставом и законом.
Области предлажу Народној скупштини симболе области и начин њиховог коришћења.
Области управљају обласном имовином на начин предвиђен Уставом и законом.
Области, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун.

Финансије области

Члан 201.

(Усавршен Члан 184 садашњег Устава)

Област има изворне приходе којима финансира своје надлежности.
Врсте и висина изворних прихода области одређују се законом.
Законом се одређује, у складу с Уставом, учешће области у делу прихода Србије.

Правни акти области

Члан 202.

(Усавршен Члан 185 садашњег Устава)

Највиши правни акт области је статут.
Статут области доноси њена скупштина, уз претходну сагласност Народне скупштине.
О питањима из своје надлежности област доноси одлуке и друга општа акта.

Надзор над радом органа области

Члан 203.

(Усавршен Члан 186 садашњег Устава)

Председник Србије, Народна скупштина, Влада или 10 000 (десет хиљада) држављана Србије могу пред Уставним судом покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке области, пре њеног ступања на снагу. У том случају, Уставни суд може, до доношења своје одлуке, одложити ступање на снагу оспорене одлуке области.

Заштита обласне управе

Члан 204.

(Усавршен Члан 187 садашњег Устава)

Орган одређен статутом области има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности области.
Орган одређен статутом области може покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на обласну управу.

3. Локална самоуправа

Основне одредбе

Члан 205.

(Усавршен Члан 188 садашњег Устава)

Јединице локалне самоуправе су општине и градови.
Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређује се законом.
Оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе претходи референдум на територији те јединице локалне самоуправе.
Послови јединице локалне самоуправе финансирају се из изворних прихода јединице локалне самоуправе, буџета Србије, у складу са законом, и буџета области, када је област поверила јединицама локалне самоуправе обављање послова из своје надлежности, у складу са одлуком скупштине области.

Положај јединица локалне самоуправе

Члан 206.

(Усавршен Члан 189 садашњег Устава)

Општине се оснивају и укидају законом.
Град се оснива законом, у складу са критеријумима предвиђеним законом којим се уређује локална самоуправа.
Град има надлежности које су Уставом поверене општини, а законом му се могу поверити и друге надлежности.
Статутом града може се предвидети да се на територији града образују две или више градских општина. Статутом града се уређују послови из надлежности града које врше градске општине.
Положај града Београда, главног града и престонице Србије, уређује се законом о главном граду и престоници, и статутом града Београда. Град Београд има надлежности које су Уставом и законом поверене општини и граду, а законом о главном граду и престоници могу му се поверити и друге надлежности.

Надлежност општине

Члан 207.

(Члан 190 садашњег Устава)

Општина, преко својих органа, у складу са законом:

уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности,
уређује и обезбеђује коришћење грађевинског земљишта и пословног простора,
стара се о изградњи, реконструкцији, одржавању и коришћењу локалних путева и улица других јавних објеката од општинског значаја; уређује и обезбеђује локални превоз,
стара се о задовољавању потреба грађана у области просвете, културе, здравствене и социјалне

заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе,

стара се о чистоћи и зеленилу на својој територији,
стара се о развоју и унапређењу туризма, занатства, угоститељства и трговине,
стара се о заштити животне средине, заштити од елементарних и других непогода; заштити културних добара од значаја за општину,
стара се заштити, унапређењу и коришћењу пољопривредног земљишта,
обавља и друге послове одређене законом.

Општина самостално, у складу са законом, доноси свој буџет и завршни рачун, урбанистички план и програм развоја општине, утврђује симболе општине и њихову употребу.
Општина се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских и мањинских права, као и о јавном информисању у општини.
Општина самостално управља општинском имовином, у складу са законом.
Општина, у складу са законом, прописује прекршаје за повреде општинских прописа.

Правни акти и органи општине

Члан 208.

(Усавршен Члан 191 садашњег Устава)

Највиши правни акт општине је статут. Статут доноси скупштина општине.
Скупштина општине доноси опште акте из своје надлежности, усваја буџет и завршни рачун општине, доноси план развоја и просторни план општине, расписује општински референдум и врши друге послове одређене законом и статутом.
Органи општине су скупштина општине и други органи одређени статутом, у складу са законом.
Скупштина општине одлучује о избору извршних органа општине, у складу са законом и статутом.
Избор извршних органа града и града и престонице Београда уређује се законом.

Надзор над радом општине

Члан 209.

(Усавршен Члан 192 садашњег Устава)

Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступак за оцењивање његове уставности или законитости.
Влада може, под условима одређеним законом, распустити скупштину општине.
Истовремено са распуштањем скупштине општине, Влада именује привремени орган који обавља послове из надлежности скупштине, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине општине.

Заштита локалне самоуправе

Члан 210.

(Усавршен Члан 193 садашњег Устава)

Орган одређен статутом општине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности општине.
Орган одређен статутом општине може да покрене поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Србије или области којим се повређује право на локалну самоуправу.

ОСМИ ДЕО

УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ

Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката

Члан 211.

(Усавршен Члан 194 садашњег Устава)

Правни поредак Србије је јединствен.
Устав је највиши правни акт Србије.
Сви закони и други општи акти донети у Србији морају бити сагласни са Уставом. У супротном су ништавни и неважећи.
Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Србије. Међународни уговори не смеју бити потврђени ако су у супротности са Уставом Србије. У супротном се чини кривично дело против државе и народа.
Закони и други општи акти донети у Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.

Хијерархија домаћих општих правних аката

Члан 212.

(Усавршен Члан 195 садашњег Устава)

Правни систем Србије је јединствен.

Устав је темељни и највиши правни акт Србије.

Сви закони морају бити донети на основу Устава и бити сагласни с Уставом.

Сви подзаконски општи акти Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни Уставу и закону.
Статути, одлуке и сви други општи акти области и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни са Уставом и законом.
Сви општи акти области и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни њиховим

статутима.

Објављивање закона и других општих аката

Члан 213.

(Усавршен Члан 196 садашњег Устава)

Закони и сви други општи акти, објављују се пре ступања на снагу.
Устав, закони и подзаконски општи акти Србије објављују се у службеном гласилу Србије, а статути, одлуке и други општи акти области, објављују се у обласном службеном гласилу.
Статути и општи акти јединица локалне самоуправе, објављују се у локалним службеним гласилима.
Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења.

Забрана повратног дејства закона и других општих аката

Члан 214.

(Члан 197 садашњег Устава)

Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство.
Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.
Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела.

Законитост управе

Члан 215.

(Усавршен Члан 198 садашњег Устава)

Појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа области и јединица локалне самоуправе, морају бити засновани на Уставу и закону.
Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Језик поступка

Члан 216.

(Усавршен Члан 199 садашњег Устава)

Сваки поступак пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења се води на Србском језику и записник о томе се саставља и утврђује на Србском језику србском ћирилицом.

Сваки држављанин Србије који није припадник националне мањине је обавезан да користи Србски језик у поступку пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези.

Сваки држављанин Србије рођен после 31. децембра 1990. године, који је припадник националне мањине, је обавезан да користи Србски језик у поступку пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези.
Сваки држављанин Србије рођен пре 1. јануара 1991. године који је припадник националне мањине, и сваки странац, има право да користи свој језик уз помоћ судски овлашћеног преводиоца у поступку пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези.
Помоћ судски овлашћеног преводиоца држављанину Србије или странцу који не зна Србски језик омогућава остваривање и заштиту људских и мањинских права одговарајућег лица.

Ванредно стање

Члан 217.

(Усавршен Члан 200 садашњег Устава)

Када Монарх, Председник Србије, Влада, војска Србије или други одбранбени орган Србије делује супротно Уставу онда су угрожени опстанак државе, слободе и људска права држављана Србије.

Када јавна опасност било које природе и било ког порекла угрожава опстанак државе, слободе или људска права држављана Србије, Народна скупштина, на предлог трећине од укупног броја народних посланика, Владе Србије или 50 000 (педесет хиљада) држављана Србије, уз сагласност председника Србије, проглашава ванредно стање одлуком двотрећинске већине од укупног броја народних посланика.
Одлука о ванредном стању важи најдуже 90 дана. По истеку овог рока, Народна скупштина одлуку о ванредном стању може продужити за још 90 дана, одлуком двотрећинске већине од укупног броја народних посланика.
За време ванредног стања, Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена.
Проглашавајући ванредно стање Народна скупштина може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно Монарх, председник Србије, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.
Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати Влада уредбом, уз сагласност председника Србије.
Мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или Влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
Кад одлуку о ванредном стању није донела Народна скупштина, Народна скупштина је потврђује у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим буде у могућности да се састане. Ако Народна скупштина не потврди ову одлуку, одлука престаје да важи завршетком прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања.
Кад мере којима се одступа од људских и мањинских права није прописала Народна скупштина, Влада је дужна да уредбу о мерама одступања од људских и мањинских права поднесе на потврду Народној скупштини у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим Народна скупштина буде у могућности да се састане. У супротном, мере одступања престају да важе 24 сата од почетка прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања.

У току ванредног стања, Монарх, председник Србије, сви чланови Владе и сви народни посланици су обавезни да буду на територији Србије с могућим путовањем ван Србије у трајању највише 120 (стодвадесет) сати у току 30 (тридесет) дана, о чему подносе извештај Народној скупштини, Монарху, председнику Србије и Влади у року од 48 сати по свом повратку у Србију. У супротном прекршилац чини кривични прекршај издајства народа и државе.

Ратно стање

Члан 218.

(Усавршен Члан 201 садашњег Устава)

Ратно стање настаје када оружана сила, без обзира у чијој организацији и под чијим руководством, настоји да насилно угрози независност, суверенитет или границе Србије, да угрози људска права и слободе држављана Србије, да промени или стави ван снаге Устав Србије или неки његов део, да покори Србију, да уведе окупацију Србије, да уклони Монарха, Династију, председника Србије, Владу или Народну скупштину, да под своју команду стави Војску Србије.

Ратно стање проглашава, на предлог тећине од укупног броја народних посланика, Владе Србије, Генералштаба Војске Србије или 150 000 (сто педесет) хиљада држављана Србије, Народна скупштина одлуком двотрећинске већине од укупног броја народних посланика, на основу две сагласности добијене од Монарха, председника Србије или председника Владе Србије.

Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ратног стања доносе, на основу мишљења Генералштаба Војске Србије, већином гласова Монарх, председник Србије, председник Народне скупштине, председник Владе и председник Уставног суда.
Проглашавајући ратно стање Народна скупштина може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
Кад Народна скупштина не може да се састане, мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права заједно утврђују већином гласова Монарх Србије, председник Србије, председник Народне скупштине , председник Владе Србије и председник Уставног суда.
Све мере прописане у периоду ратног стања потврђује Народна скупштина кад буде у могућности да се састане.

У току ратног стања, Монарх, председник Србије, сви чланови Владе, сви народни посланици, и председник Уставног суда су обавезни да буду на територији Србије с могућим путовањем ван Србије у трајању највише 120 (стодвадесет) сати у току 60 (шесдесет) дана, о чему подносе извештај Народној скупштини, Монарху, председнику Србије, Влади и Уставном суду у року од 48 (четрдесест и осам) сати по свом повратку у Србију. У супротном прекршилац чини кривични прекршај велеиздаје народа и државе.

Одступања од људских и мањинских права
у ванредном и ратном стању

Члан 219.

(Члан 202 садашњег Устава)

По проглашењу ванредног или ратног стања, дозвољена су одступања од људских и мањинских права зајемчених Уставом, и то само у обиму у којем је то неопходно.
Мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.
Мере одступања од људских и мањинских права престају да важе престанком ванредног или ратног стања.
Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чл. 41, 42, 43, 44, 46, 52, 56, 54, 56, 58, 81 и 87. Устава.

ДЕВЕТИ ДЕО

ПРОМЕНА УСТАВА

Предлог за промену Устава и усвајање промене Устава

Члан 220.

(Усавршен Члан 203 садашњег Устава)

Предлог за промену Устава може Народној скупштини поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Србије, Влада и најмање 100.000 (сто хиљада) држављана Србије.
О предлогу за промену Устава одлучује Народна скупштина, на основу сагласности Монарха Србије.
Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
Ако не буде постигнута потребна већина, промени Устава по питањима садржаним у поднетом предлогу који није усвојен, не може се приступити у наредних годину дана.
Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради, односно разматрању промене Устава и утврђивању текста предлога (акта) о изменама Устава или новог Устава.
Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја народних посланика и износи га, најкасније у року од 60 дана од дана усвајања, држављанима Србије да на референдуму одлуче о њему.
Предложена промена Устава је усвојена ако је за њу на референдуму гласало више од 60% (шесдесет процената) од укупног броја бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина. Народна скупштина је дужна да га прогласи у току 30 дана од одржаног референдума.

Забрана промене Устава

Члан 221.

(Члан 204 садашњег Устава)

Устав не може бити промењен за време ратног или ванредног стања.

Уставни закон

Члан 222.

(Члан 205 садашњег Устава)

За спровођење промене Устава доноси се уставни закон у складу с Уставом.
Уставни закон се доноси двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

ДЕСЕТИ ДЕО

ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 223.

(Члан 206 садашњег Устава)

Овај Устав ступа на снагу даном проглашења у Народној скупштини. Његовим ступањем на снагу престајуда важи Устав Републике Србије од 8. новембра 2006. године и Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије од 10. новембра 2006. године.

Сви остали закони и подзаконски акти који нису сагласни с овим Уставом Србије престају да важе 150 (стопедесет) дана од дана ступања овог Устава на снагу.

ПОТПИСИВАЊЕ ПРЕДЛОГА УСТАВА СРБИЈЕ

За Србски народ и србске пријатеље у Србији и ван ње,

за слободну, самосталну, сједињену, солидарну, богату и лепу Србију

ПОТПИСНИЦИ САСТАВЉАЧИ ПРЕДЛОГА УСТАВА СРБИЈЕ

Др. Љубомир Т. Грујић, координатор у састављању и потписник овог предлога Устава Србије, Џона Кенедија 31/15, 11070, Београд.
Др Благоје Ристовић, учесник у састављању и потписник овог предлога Устава Србије, Јурија Гагарина 102/VI, стан 26, Нови Београд.
Душан M. Стојановић, Дипл. Инж, и Дипл. Економиста, Саветник за „Mainframe Host“ системе и програме за ИБМ, СИМЕНС и УНИВАК рачунаре, за економију и макроекономију мултинационалних компанија, учесник у састављању и потписник овог предлога Устава Србије, Корзо 9, 24101 Суботица.

ПОТПИСНИЦИ И ПОТПИСНИЦЕ

ПРЕДЛОГА УСТАВА СРБИЈЕ

Ми, потписници и потписнице, држављани и држављанке Републике Србије, подносимо Народној скупштини предлог Устава Србије као усавршени Устав Републике Србије. Наши потписи и наши лични подаци следе (обавезни лични подаци су: Име Презиме, име улице и број, име места и државе сталног боравка ако није Србија, а по личној вољи и звање, титула, занимање, професионални статус). Списак потписника се доставља само Народној скупштини.

	ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР на Јеромонах Кирило (†2023): Божј…
	ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР на Са Косова зора свиће! Нови кос…
	ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР на Данас је сахрањен схипротосинђ…
	ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР на Данас је сахрањен схипротосинђ…
	ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР на Вапај са Косова…
	Stevo Kuridža на In memoriam – Љиљана Бул…

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак – будимо сви ФБ репортери

Пророчке речи Генерала Ратка Младића у писмима руском брату

ФБР ВИДЕО

БОГОЈАВЉЕЊЕ да ОГРЕЈЕ НАШЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ и ЗАЛЕДИ ОНЕ ПОД ИЗДАЈОМ

ВИДЕО: ПРЕБИЈАЊЕ БЕСПОМОЋНОГ СТАРЦА И ЖЕНЕ ОД СТРАНЕ РЕЖИМСКЕ ПОЛИЦИЈЕ- НОЋАС У БЕГРАДУ

СКАНДАЛОЗНО: ВУЧИЋЕВА ПОЛИЦИЈА ПРЕБИЈА МИРОЉУБИВЕ ГРАЂАНЕ КОЈИ СЕДЕ НА КЛУПИ У ПАРКУ

FBR IN ENGLISH – СРБски ФБРепортер

FBR Blog in English

FBR NA LATINICI

ФБР ПРОДУКЦИЈА:

ОРВЕЛИЈАНСКИ ПРЕВОДИ

ФБР ФЕЉТОНИ

ФБР & ИНФОРАТНИЦИ

ГЛАВНЕ ТЕМЕ:

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Aрхива текстова…

Посетите нашу ФБ страницу

Уредников ћошак…

Предлог Устава Србије (наставак)

Кликните на Образложење предлога Устава Србије ако хоћете да га прочитате.

Кликните на ПОТПИСИВАЊЕ ако хоћете да потпишете Предлог Устава Србије.

Преведи/Translate

АгораБеоград in Politically Incorrect News / Serbian FBReporter in english

Најчитанији текстови:

„КЛАН ЂУКАНОВИЋ“ – ФБР ФЕЉТОН:

ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер

Најчитанији ФБР аутори:

Претрага по ауторима и категоријама

Коментари читалаца…

ФБР ПРИЈАТЕЉИ

HelmCast

ФБР МЕДИЈСКА ГРУПА:

1. СРБски ФБРепортер

2. FBR IN ENGLISH

3.ФБР Монитор

4. ФБР Књижара

5. ФБР Журнал

6. ФБР Родољубива ТВ

7. ФБР Страни Блог

ФБР ВИДЕО

БОГОЈАВЉЕЊЕ да ОГРЕЈЕ НАШЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ и ЗАЛЕДИ ОНЕ ПОД ИЗДАЈОМ

ВИДЕО: ПРЕБИЈАЊЕ БЕСПОМОЋНОГ СТАРЦА И ЖЕНЕ ОД СТРАНЕ РЕЖИМСКЕ ПОЛИЦИЈЕ- НОЋАС У БЕГРАДУ

СКАНДАЛОЗНО: ВУЧИЋЕВА ПОЛИЦИЈА ПРЕБИЈА МИРОЉУБИВЕ ГРАЂАНЕ КОЈИ СЕДЕ НА КЛУПИ У ПАРКУ

ФБР ПРОДУКЦИЈА:

ГЛАВНЕ ТЕМЕ:

Aрхива текстова…

Уредников ћошак…

Предлог Устава Србије (наставак)

Кликните на Образложење предлога Устава Србије ако хоћете да га прочитате.

Кликните на ПОТПИСИВАЊЕ ако хоћете да потпишете Предлог Устава Србије.

Поделите текст - Разбијмо медијски мрак!

Like this:

Преведи/Translate

АгораБеоград in Politically Incorrect News / Serbian FBReporter in english

Најчитанији текстови:

„КЛАН ЂУКАНОВИЋ“ – ФБР ФЕЉТОН:

Најчитанији ФБР аутори:

Претрага по ауторима и категоријама

Коментари читалаца…

ФБР ПРИЈАТЕЉИ

HelmCast

ФБР МЕДИЈСКА ГРУПА:

2. FBR IN ENGLISH

3.ФБР Монитор