Руска амбасада је на свом фејсбук профилу објавила да се споменик Виталију Чуркину открива код Новог музеја Републике Српске у Источном Новом Сарајеву у понедељак, 6.новембра 2017.године у 12 часова. Иницијатор постављања споменика је организација „Источна алтернатива“ уз подршку Амбасаде Русије у БиХ.
Одлуку Суринама да повуче признање нелегалне „независности“ Шиптара са Косова и Метохије у Србији су прославили дипломатски кругови иако без свог утицаја на то. Напротив, српска дипломатија много је више учинила управо на заокруживању „независности“ косовских сепаратиста.
„А ви ђецо чујте добро што бесједи чича стари,
Јер живот ће овај, као трептај ока проћи,
Не тражите благо чеда ђе црв гризе, и ђе рђа квари,
Само душу сачувајте, награда ће сама доћи“.
Марија Бамије из Лондона тврди да је отерана са позиције тужиоца Еулекса након што је пронашла доказе да је виши званичник Еулекса примао мито и био у дослуху са убицама.
– Превише смо ми новца дали властима, а без утврђивања критеријума за његово коришћење. Онда они како знају и умеју, а углавном нерационално располажу нашим парама – оценио је економиста Милан Ковачевић за „Вести“.
Од укупно 37 чланова те групе и њихових помагача, сви мушкарци албанске националности, 33 особе су проглашене кривим, а четворица су ослобођена. Затворску казну од 40 година добило је њих 13, шесторица су осуђена на по 20 година, један је добио 18 година, двојица 14 година, двојица 13 и двојица 12 година затвора.
Пресуде су прочитане пред адвокатима, родбином и новинарима, јер су оптужени изведени из суднице зато што су узвикивали „УЧК“ и пјевали албанску химну, преносе македонски медији.
Јелена Поповић Ивановић је жена, мајка, домаћица, просветни радник и обичан припадник српског народа без икакве политичке залеђине и припадности било којој политичкој странци, дакле, као и већина појединаца у народу.
У наставку је оно што јој се десило и због чега објављујемо овај текст којим апелује на помоћ добронамерних људи кој могу и желе да помогну да се настала ситуација хитно реши.
Осим Викића, у предмету „Велики парк“ оптужени су бивши министар унутрашњих послова такозване Републике БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Оптужница их терети да су знали и били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
Уз Меркеза и Хурића, оптужен је и Предраг Богунић, да су од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварању више од 100 цивила старости од седам до 70 година.
У овој епизоди:
– Свети великомиченик Димитрије (03:05)
– Задушнице (09:50)
– Бој на Морави (17:54)
– Објавленије о нетрулежном тијелу Петра I Петровића (28:54)
– Химна ослобођења Српства (35:04)
Из тог разлога Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ и позива власт у Србији да КиМ прогласи окупираном територијом и на тај начин спречи даље одвајање Косова и Метохије од своје матице. Такође, Народни покрет „Отаџбина“ позива председника Републике Србије да затражи од својих западних пријатеља, како он каже, да се испуни Кумановски споразум и да се до хиљаду српских полицајаца и војника врати на Косово и Метохију. За почетак, из разлога безбедности, они би могли да буду лоцирани на северу Косова и Метохије.
Неколицини повратника у селу Љубожда код Клине, нема мира ни после више месеци од повратка. Овај пут увредљиви графит у близини куће у којој живе, подсетио је још једном на то али и омогућио злоупотребу њиховог тешког живота у политичке сврхе.
Стручна испитивања у циљу прикупљања доказа могу потрајати деценијама, али ће дати све од себе да се проблем ратног злочина у садејству са оним земљама које су такође прошле што и Србија – интернационализују, обећава водећи српски неурохирг др Грујичић.
„Тада никоме није дат у руке Дејтонски споразум. У име српске стране из Републике Српске у Паризу га је потписао господин (Никола) Кољевић. Ја никада нисам видео оригинални Дејтонски споразум који је он евентуално донео. Имао сам утисак, боље речено сигуран сам био, да га Никола никада није донео из Париза. Претпоставио сам да је, тада када је потписан Дејтонски споразум, администрација која је сервисирала целу ту активност, представници међународне заједнице, све покупила и однела негде и да је то накнадно требало доставити”, рекао је Крајишник.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…