НЕЗАВИСНА комисија за утврђивање последица бомбардовања СРЈ – чије оснивање тражи стотинак стручњака различитих профила, који су стали иза званичне иницијативе поднете Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања – за главни задатак имала би праћење дуготрајних последица по животну средину и здравље грађана Србије у периоду од почетка НАТО бомбардовања до потпуног опоравка угрожених еко-система.
Концентрациони логори о којима се најчешће прича су обично Аушвиц, Белзец или Дахау. Међутим, они поптуно бледе у односу на Маутхаузен-Гусен, који се налази око 20 километара од Линца у Аустрији. Био је класификован као логор 3. реда, што је значило да је имао најбруталније могуће услове притвора, а у њему је настрадало 15.000 Срба током Првог и Другог светског рата.
72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана „Савјест“.
Радмила Петрушић, рођена 16. децембра 1948 у Пећи. Била је наставник Српског језика и живела је у Пећкој Бањи до 1999 године заједно са супругом Михаилом, синовима Данилом и Гораном
Тражи се да релевантни међународни актери осуде агресивну реторику која гура Западни Балкан у нове сукобе и поделе, наставак дијалога Београда и Приштине, избалансирано мирно политичко решење за кризу у Македонији и уважавање међународних норми у погледу поштовања територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава.
Пошто је ово међународни мост са великим бројем учесника који се емитује у десетак држава, искористио сам прилику да демонстрирам оно што је битно да међународна јавност сазна.
Услед пожара погинуло је 48 људи, а неки блогери су писали да је било 217 жртава, док одески сајт „Тајмер“ наводи податке о 116 погинулих, позивајући се на изворе у правосудним органима и форензичаре.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је поражавајуће и обесхрабрујуће што, након 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву и 22 године од завршетка рата, породице жртава и представници институција Српске и борачких удружења, због безбједносних разлога, нису могли да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.
Генерал Душан Ковачевић изјавио је, поводом 25 година од масакра војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, да не може да прихвати да се утврђивање одговорности и кажњавање починилаца овог злочина ставља под тепих као сметња политичким односима.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
Конференција је, у суштини, била нови моћни удар по покушајима међународног изоловања Русије.
Министарство одбране Русије и овом конференцијом гради свет без Запада и без Американаца.
У операцији „Бљесак“ из Западне Славоније протјерано је више од 15.000 Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, води као нестало.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Општине Градишка и Удружења протјераних Срба из Западне Славоније у Градишци ће 1. маја бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији 1995. године.
У овом документарцу ћете чути причу коју знају само ретки. Много тога је остало неоткривено у вези са инвазијом на Ирак, да ли је управо један Ирачанин дао сигнал након чега се политичка и војна машинерија обрушила на једну државу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…