СРБИ, ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА ОН ГОВОРИ!?
СРБИ, ОВО ЈЕ ЧИН ВЕЛЕИЗДАЈЕ! НЕ МОГУ ДА ВЕРУЈЕМ ДА БИЛО КОЈИ СРБИН ОВО МОЖЕ ДА КАЖЕ, АЛИ АКО ТО КАЖЕ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, ОНДА ЈЕ ТО ВЕЛЕИЗДАЈА.
СРБИ, ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА ОН ГОВОРИ!?
СРБИ, ОВО ЈЕ ЧИН ВЕЛЕИЗДАЈЕ! НЕ МОГУ ДА ВЕРУЈЕМ ДА БИЛО КОЈИ СРБИН ОВО МОЖЕ ДА КАЖЕ, АЛИ АКО ТО КАЖЕ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, ОНДА ЈЕ ТО ВЕЛЕИЗДАЈА.
Деведесетих је у Хрватској улога жртвеног јарца припала тој крајишкој сиротињи и генерално хрватским Србима који су у највећем постотку били нормални, вриједни и самозатајни чланови друштва, који су Хрватску градили и подизали једнако као и њихови суграђани хрватске националности. И та нетрпељивост према Србима се са нешто мањим интензитетом осјећа све до данас
У том смислу, одричући се властитог идентитета, што се посебно односи на њихове политичке и интелектуалне елите, прихваћају припадност „геноцидном“ народу, послали су своје хероје у хашке раље, дозволили онима, који су их демонизирали и уништавали њихову територију, да слободно шетају њиховом земљом (Солана, Блер, Шредер), те нуде, сваком тко зажели, своју дједовину за илузорну шаку еура.
За тих неколико дана аугуста 1995. године убијено је и нестало око 2.500 Срба, а процењује се да је најмање 250.000 Срба у колонама кренуло ка матици, желећи да избегну покољ од хрватске војске.
Комшије вичу на мене да крећем и ја. Узимам Бокија, стављам га на задње седиште аута заједно са његовим „великим“ медом, и крећемо. Не знамо где. У колима испред наших се налази моја сестра Жељка са својом ћеркицом Дином. „Крећите, крећите…“ чују се повици, терају нас.
Велики број грађана, али и станара зграде некадашњег Самачког хотела у Устаничкој улици у Београду, спречило је јуче својим телима исељење шесточлане породице Крушка, избегле 1995. из Хрватске.
Атлантистички наратив о руском „колонијализму“ и потреби „деколонијализације Сибира“ заправо служи само као идеолошко покриће за распарчавање и уништење Русије
Председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић одликоваће 5. августа у Книну, у склопу државне прославе Дана победе и домовинске захвалности, хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени.
Ој Косово Србском крвљу Свето
Од Србаља никад не отето
Слава и Част на Теби се стиче
Србин и Христ на Косову личе
„После свега што је учинио нема ниједног јединог корака који би као био компромис пре формалног признања, јер је све практично урадио. Он је заправо, не само де факто, него и де јуре признао ту самозвану државу, тако што је с њом склапао (како сам признаје сада) међународне уговоре. Међународне уговоре можете склапати само са сувереним и независним државама. Једино што није до сада урадио, а то се од њега очекује, то је да допусти да самозвана држава косовских арбанаса уђе у Уједињене нације.“
Србија се суочава у оквиру транзиције са низом проблема – економских, демографских, социјалних, и мигрантски притисак јој доноси додатне изазове и геополитичке ризике.
Рекох и поновићу- успевати ти, нажалост, да неке поплашиш ратом уколико мирно не издаш, али већина, велика већина, веруј, одлично зна да су сви твоји фронтови око твоје фотеље и лажи да ће Србије бити само уколико се разграничи са срцем и душом!
Бесперспективност, разочарање у политику Србије, неповерење у косовску власт, лош економски положај… Једноставно, страх од сутра! Овим речима Момчило Трајковић, лидер СПОТ-а, описује разлоге због којих су његови суграђани, Срби са централног Косова последњих година, а након што су преживели рат и погром, одлучили да затворе огњишта и да нови дом стварају негде у централној Србији.
Коментари читалаца…