Неколико година након босанско-херцеговачког рата, емигирао је у Сјеверну Америку, гдје је умро у 54.-ој години живота. Није имао новца за лијечење, живио је тешко у веома скромним условима.
Пошто је ово међународни мост са великим бројем учесника који се емитује у десетак држава, искористио сам прилику да демонстрирам оно што је битно да међународна јавност сазна.
Позивамо свих да заједнички прославимо Дан победе над фашизмом! Љубазно молимо све оне који желе да се придруже да са собом понесу сачуване фотографије својих рођака, учесника Првог светског рата, оних који су се током Другог светског рата борили против фашистичке окупације Југославије, а и оних, који су бранили Југославију током агресије НАТО 1999. године.
Желимо овим путем да Вас позовемо у Банстол, на путу између Новог Сада и Инђије, код Чортановаца, јер ће тамо у суботу 3. јуна 2017. бити откривање споменика свим крајишким жртвама у протеклим ратовима.
Е сине мој слатки, само ако се твој баба врати жив, и црно испод ноката ће потрошити, само да тебе понесе у твоју лепу земљу, у наше цвеће и зеленило…
Због фабриковања „случаја фоторепортери“ и њиховог мучења, већ је ухапшен високи функционер државне безбедности Грузије Давид Девнозашвили.
Фоторепортери су проглашени за „руске шпијуне“ зато што су снимили како је Сакашвилијев режим угушио протесте опозиције у Тбилисију 26. маја 2011-те и проследили снимке изван Грузије.
У Лужану, 20 км северно од Приштине на путу ка Подујеву, на мосту преко реке Лим у 13:50 погођен је путнички аутобус “Ниш-експреса” у којем је убијено 60 људи, међу којима је било 15-оро деце! Напад је преживело свега 4 путника.
Услед пожара погинуло је 48 људи, а неки блогери су писали да је било 217 жртава, док одески сајт „Тајмер“ наводи податке о 116 погинулих, позивајући се на изворе у правосудним органима и форензичаре.
Наши политичари, изгледа, већ су се уплашили. Или су можда и сами део колонијалних структура атлантиста, па само раде свој посао. Зато Београд ћути.
Али, ако се неко ућутао зато што се препао, неће се ћутањем спасити. Мора се викати, ако се неће завршити као роб. Јер против себе немамо „обичан људски дух“, него људе који се не боје да чине највеће зло. Против себе имамо Легион (Мк. 5:9).
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је поражавајуће и обесхрабрујуће што, након 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву и 22 године од завршетка рата, породице жртава и представници институција Српске и борачких удружења, због безбједносних разлога, нису могли да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.
Генерал Душан Ковачевић изјавио је, поводом 25 година од масакра војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, да не може да прихвати да се утврђивање одговорности и кажњавање починилаца овог злочина ставља под тепих као сметња политичким односима.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
Чупање струјомера и постављање нових, са даљинским очитавањем у одсуству домаћина, ненормално велике цифре без основа на новим бројилима, непоштовање жалбеног рока, лоша евиденција камате приликом парцијалних исплата дуговања…
Коначни закључак је да је број грађана са сличним проблемима страховито велик и траје недопустиво дуго. Нико од надлежних не жели да се удуби у свакодневне муке ових људи, чак ни људске жртве нису довољан аларм да се држава системски позабави решавањем овог распрострањеног проблема.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…