Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!