Брисање трагова подразумева уклањање не само људи, него и држава. Брисање држава предвиђено је у циљу реализације „Пројекта за ново америчко столеће“, који слови за главни амерички стратешки план.
Благонаклон став Брисела и Вашингтона према уништавању православних манастира на Косову треба посматрати у светлу теорије Бжежинског, теорије о брисању држава, народа, теорије о брисању трагова.
Позивамо свих да заједнички прославимо Дан победе над фашизмом! Љубазно молимо све оне који желе да се придруже да са собом понесу сачуване фотографије својих рођака, учесника Првог светског рата, оних који су се током Другог светског рата борили против фашистичке окупације Југославије, а и оних, који су бранили Југославију током агресије НАТО 1999. године.
– Бојим се да на Балкану опет не дође до рата – каже Пономарјева. – У Македонији је после избора ситуација постала још нестабилнија. Косово је бомба успореног дејства. Историја не прашта грешке, зато Србија мора да јача своје савезништво с Русијом. Не сме се догодити да остане без иједног искреног великог савезника, јер сама не може да се одбрани од агресора.
Због фабриковања „случаја фоторепортери“ и њиховог мучења, већ је ухапшен високи функционер државне безбедности Грузије Давид Девнозашвили.
Фоторепортери су проглашени за „руске шпијуне“ зато што су снимили како је Сакашвилијев режим угушио протесте опозиције у Тбилисију 26. маја 2011-те и проследили снимке изван Грузије.
„Русија се никада није мешала и не меша у политички живот и политичке процесе у другим земљама. Тврдње да се Русија умешала у председничке изборе у САД – то су ничим поткрепљене гласине. На жалост, имамо посла са потпуно супротним процесима. Током многих година, суочени смо са покушајима утицања на унутарполитичке процесе у Русији“.
Гост емисије „Интервју“ био је господин Павел Губарев, један од вођа руског народа у Доњецкој Народној Републици. Павел Губарев је руски политичар и човек који је са својим идејама учествовао у стварању […]
Древни град Јарослављ, као и Кострома и већина других које смо посетили овом приликом припадају тзв. Златном прстену руских градова. То су најстарији градови у Русији, значајни по својим црквама, свом историјском значају, својој архитектури. Ти градови су врло често музеји на отвореном. Посебно су значајни због своје архитектуре, која обухвата здања од 12. до 18. века: манастире, саборне цркве, кремље, дворце.
Сабор руске дијаспоре одржан је у Београду, симболично у хотелу „Москва“, уз присуство учесника из 27 земаља. Руски амбасадор у Београду, и његови замјеници, увеличали су скуп својим присуством, баш као и директор Министарства иностраних дјела Русије за дијаспору.
Гост емисије „Интервју“ био је господин Захар Прилепин, један од најутицајнијих руских писаца данашњице. Награђиван је велики број пута и веома је цењен у иностранству. Важи за глас целе једне генерације. Многи […]
Игор Пшењичников, заменик директора РИСИ: То уопште није обојена револуција у стилу кијевског мајдана. То је протест са супротним предзнаком – патриотским. Усмерен је против доминације страних компанија које, како сами млади Срби говоре, експлоатишу српски народ. Србима дају ситне паре, а добит износе из земље.
Поводом обележавања петогодишњице оснивања Центра, делегација руског Министарства допутовала је у радну посету Нишу, где ће посматрати вежбе српских спасилаца и добровољаца, а такође ће обићи центар за обуку и друге објекте у којима се спасиоци обучавају, наводи се у саопштењу, преноси Тасс.
ХРИСТОС-логораш с покиданим ропским везама око руку и Свети великомученик Стефан у србском војничком копорану стигли су пре тачно шездесет година у Београд из нацистичког концлогора „Бухенвалд“. Реч је о иконама са пркосног иконостаса који је уз помоћ сапатника направио србски официр, архитекта и универзитетски професор Григорије Самојлов. Он је рођен као козак, Рус, а одабрао је да буде Србин.
„Надам се да више неће бити једностраних акција попут оне коју смо видели у Сирији док САД следе правац који је председник (Доналд) Трамп најавио током предизборне кампање“, додао је Лавров.
Српски студенти се за сада држе достојанствено, труде се да се томе супротставе. Ту постоји још један важан фактор – фактор власти. Власти морају на неки начин да одреагују на протесте. Или да се мирно договоре са протестантима или да их растерују силом. Али за то је потребан разлог. Тако да је сасвим могуће да и саме власти уз учешће припадника безбедносних структура спремају такве провокације за растеривање протестаната.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…