
„Нека вјечност њега заборави,
по Божијем страшном допуштењу,
а по српског свеца заговору,
и нека му коријен родитеља,
не опрости, својим не уброји.
Ни на овом, ни на оном свијету!“
„Нека вјечност њега заборави,
по Божијем страшном допуштењу,
а по српског свеца заговору,
и нека му коријен родитеља,
не опрости, својим не уброји.
Ни на овом, ни на оном свијету!“
Након што се дигла велика прашина око тога да ли Влада Србије планира увођење „привремених мера“ на Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, огласио се министар просвете Младен Шарчевић. […]
Lovefest се одржава од 3. до 5. августа 2017.
4. август је дан када је пала Српска Крајина, док је 5. август на иницијативу Влада Србије и Републике Српске проглашен Даном жалости у знак сјећања на страдање и прогон Срба у злочиначкој акцији “Олуја“, а одлуку су подржале Српска Православна Црква и све државне институције.
Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско.
Програм ће почети парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гробљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Обиљежавање страдања посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се поводом 25 година страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
Репортер N1 јавља из Оточца да од постављања спомен плоче Францетићу највероватније неће бити ништа, иако је било планирано за данас. Незванично се сазнаје да је полиција табле одузела још у петак.
Сувласник куће на којој је табла требало да буде постављена одустао је од тога јер је то противзаконито, а он каже да не жели да крши закон.
Пројекција документарног филма News Front-а: «Косово — отета светиња» и конференција посвећена актуелној ситуацији на Косову и Метохији.
Понедељак, 19. јун, Дом синдиката (Дечанска 14), сала бр 4 са почетком у 19:00. Улаз слободан
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Тог 1. јуна, нешто пре 9 сати ујутру, колоне оклопних возила и радних машина окупаторских снага, из правца Приштине, извршиле су препад на север Косова. Намера је била уклањање барикада којима су се Срби легитимно штитили од насртаја шиптарских наоружаних јединица и њихове агресије.
Србима избјеглим из Госпића стигли су рачуни у износу од 700 до 2.700 евра које би требало да плате Хрватској да би тамошње комуналне службе уклониле рушевине њихових домова спаљених у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године.
Овога Срби морају бити свесни. Због тога узроке геноцида почињеног над нашим народом никад не смемо да заборавимо. Због тога немамо право да се уљуљкујемо осећањем да се геноцид не може поновити, утолико пре што многа дешавања у данашњој Хрватској доказују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, да не јењава и да се учестало испољава на најразличитије начине.
Од 1999. па све до данас исељено је најмање 300.000 Срба о којима се нигде не говори на прави начин. Данас Срби продају своја имања и одлазе са Косова и Метохије приближно истим темпом као и после 1999. године о чему у јавности нема ни помена. Једино се може чути како су „напорима српског преговарачког тима“ у Бриселу извојеване нове победе. Од оних мањих па све до оних величанствених од 5:0
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
У Хрватској је у посљедње вријеме, примјеном Закона о пребивалишту, са бирачког списка избрисано чак 67.496 грађана српске националности.
Коментари читалаца…