Ко доприноси опстанку Срба на Косову и Метохији на ма који начин (речју, делом, жељом, молитвом) тај се уписује у Лазарев табор. Ко, пак, опет доприноси, на ма који начин, (гласом, пристанком, потписом, изјавом) нестанку Срба са Косова, он је заједно са Вуком Бранковићем иза „Голеша Планине“.
Сјећајући се великих и славних претходника, полазећи од чињенице да су Срби, данас раздијељени у три државе и расијани широм свијета, један народ, ми учесници Јубиларног свесловенског сабора 2017, узносећи молбе прије свега великом братском, православном народу руском, упућујемо општи позив на:
Неодступну борбу за ослобођење Косова и Метохије
Поштовање Резолуције Уједињених нација 1244 о Косову и Метохије
….
Русија подржава очување суверенитета, било каквог — кинеског, руског, севернокорејског. Русија може подржати и очување суверенитета Србије уколико је то жеља саме Србије. Али ако буде промењен Устав као што се предлаже под притиском неких западних земаља Русија ништа не може учинити.
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и ПЕСМУ у мирису тамјана
ПИШЕ капима крви Косовског завета
и тако чува србске векове,
ПРАВОСЛАВЉЕ,
од зла и силине света.
И, ето, тако, хтели-не-хтели, и овај Видовдан, вољом новог председника државе и његове скупштинске гласачке машине нас ставља пред избор: ћутати и покорити се моралу Содоме и Гоморе, или поново се борити за Видовдан, каквог га схватамо бар од 1389. године.
И на крају можемо само закључити, да се испод ове лукаво осликане маске, указује једино и добро познато злочиначко лице, са крвавом пјеном истргнутих срца јасеновачке, јадовничке, јастребарске, пребиловачке дјеце, нових мученика и светаца рода српског на олтару Господњем.
Од отворене демонстрације тих извраћеника – мени се повраћа. Повраћа господо и тачка! Можда је то због тога што у души Бог још није изгубљен.
Зато ми се чини да ће и у Србији реалан резултат свих ових иницијатива Александра Вучића, зависити од тога, да ли је Бог изгубљен у души Србиновој или није.
Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица…
“Светом Сави хвала што нас је сабрао и удостојио да му се обратимо на овакав начин и на том месту“ – закључује филиграниста Ристовић.
О учешћу српске делегације на 150. јубиларном Конгресу Свесловенског савеза, антихришћанском походу на Нови Сад под маском уметности, интервјуу са генералом португалске армије Карлосом Мартинсом Бранком који је био једна од недостајућих карика у предмету „Сребреница“…
Док год је земаљска Србија живела за Небеску Србију, имала је благослов Божији на себи. У њој се умножавало свако добро, јер тамо где је благослов Божији умножава се свако добро.
Онда када је земаљска Србија заборављала Небеску, када је одступала од пута Небеске Србије, пропадала је и сама и у земаљском и материјалном, а што је најгоре – у духовном моралном смислу. И то се управо дешава данас са нашим јадним православним родом српским.
Шта нам је чинити у ово тешко и смутно време, време безбожја и одпадништва од вере, време атеизма и сатанизма, време лицемерства и фарисејства? Како сачувати душу своју, веру своју, државу Србију и своју Српску Православну Цркву?
Нема другог решења, браћо и сестре, него да послушамо нашег светог Саву и да се Срби врате Богу на првом месту, Његовом закону, Његовој Цркви, Његовом светом предању.
Како данас хришћанин треба да се делатно бори за веру, који је пут и начин? Оградити се, канонски од оних који кваре и издају веру, а то су следбеници свејереси екуменизма и папизма. Практично то значи, не ићи на молитвено сабрање са њима и прекинути молитвено општење са њима. То је законита и делатна борба коју свако од нас може и треба да води.
Једна од најважнијих декларација Конгреса била је декларација о поновном уједињењу тројединог народа Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије и одговарајући документ биће упућен државним органима Русије, Украјине и Белорусије. Значајна идеја која је потекла са Конгреса, јесте идеја о стварању Заједнице Независних Словенских Држава, у којој не би било диктата из једног центра и свака држава би имала своје државне структуре, културу и језик и схватање сопственог фундаменталног правца развоја.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…