На подражавање, којим се замењује сопствена традиција и стваралаштво, срозавају се културе неспособне да одговоре на изазов времена. Подражавање често поприма карикатуралне облике. Тако су се поглавице хавајских племена приликом контаката с Европљанима опскрбиле шиваћим машинама, видевши у њима символ моћи – и те су се машине шепуриле пред улазом у њихове колибе да би после прве кише постале неупотребљиве.
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ запањен је чињеницом да у свом говору председник Републике Србије, који се заклео на олтару Мирослављевог јеванђеља, ниједном није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије. Није макар ни декларативно нагласио да ће се он као председник Србије борити да сачува Косово и Метохију у оквиру своје матице.
Јер, ко данас, на Видовдан, у молитви не осети Обилићеву одлучност и Лазарево спокојство, ко заборави мученика Гаврила и милион људи на Газиместану, или не спомене Москву као Трећи Рим, није Србин и боље да се ни родио није. А онај ко ИЗДАЈНИЦИМА опрости везаног Слободана Милошевића кога воде у Хаг на погубљење и ону сатанистичку седницу владе у Крушевцу 2013.(1) којом две луде покушаше да Небеску Србију угурају у бриселски Хад, нека чека клетву кнежеву на свом породу…
У овој епизоди:
– Сарајевски атентат (06:54)
– Гаврило Принцип херој (13:48)
– Рудолф Цистлер, човек који је бранио Младу Босну (23:55)
– Брисање српских трагова (30:52)
– Душан Топић: Видовдан (39:00)
Већ век цео, ти европски „kulturtregeri“ упорно суде једној књизи, једном гимназијалцу, и једном народу, који су само јасно исказали своје право да живе као слободни људи у својој земљи, а мали гимназијалац то и показао суженом зеницом ока, док гледа мрску персонификацију окупатора, али не у царском Бечу, већ у Сарајеву, и то баш на Видовдан! Гаврилова сена, још лута царским одајама „претече ЕУ“ плашећи и данас разне усрећитеље што премеравају и цртају границе Србијице…
Морамо утврдити градиво из историје, стално се преслишавати. Наша огрешења о себе саме тако су страшна да их ни данас, сто година касније, нисмо сасвим окајали. Савезници су нам били као непријатељи, а непријатељи злотвори неописивих размера. Стратегија одбране била нам је таква да смо се после морали извлачити најтежим путем. Нуђена нам је Велика Србија, а распамећена елита инсистирала је на Југославији и тако створила нове непријатеље. Као награду за невероватну ратну победу нисмо добили државу, него гробницу. И јесмо ли научили што је требало?
Србија је једна од ретких земаља која нема национални дан посвећен учесницима рата, када би се борци окупили и на неки начин им била указана почаст. Тако је било до данас. На иницијативу ратника са Кошара, Ненада Станића, у Чачку је на Видовдан, тачно у подне, обележен Дан ветерана.
Прође Видовдан. Празник – подсетник нашег страдања, наших падова и узвишења. Дан наших највећих победа, пораза и највећих издаја.
Сјећајући се великих и славних претходника, полазећи од чињенице да су Срби, данас раздијељени у три државе и расијани широм свијета, један народ, ми учесници Јубиларног свесловенског сабора 2017, узносећи молбе прије свега великом братском, православном народу руском, упућујемо општи позив на:
Неодступну борбу за ослобођење Косова и Метохије
Поштовање Резолуције Уједињених нација 1244 о Косову и Метохије
….
Некакав чудан вјетрић над селом игру игра.
Мајке несрећу слуте, призивају Бога и свеце.
Зјенице к’о барке на води, на бистрим сузама дрхте.
Село пуно избеглих – стараца и нејаке дјеце.
Ово што видите су тековине Бриселског споразума и издаје Косова, које је починио Александар Вучић.
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и ПЕСМУ у мирису тамјана
ПИШЕ капима крви Косовског завета
и тако чува србске векове,
ПРАВОСЛАВЉЕ,
од зла и силине света.
Ипак, никада нисам сумњао да сам на страни победника – Христа Бога и Небеске Србије, чије су војводе Свети Сава и Лазар Косовски. Зато знам да се борба наставља, и знам да ће се Нови светски поредак, као недавно нацизам и комунизам, срушити, и да им трага неће остати
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…