Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић састаће се сутра у Москви са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом и потпредседником Владе Русије Дмитријем Рогозином
Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић састаће се сутра у Москви са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом и потпредседником Владе Русије Дмитријем Рогозином
Од 2010, односно после разговора тадашњег министра за ванредне ситуације Русије Сергеја Шојгуа са највишим руководством Србије, формиран је Руско-српски одред за хуманитарано разминирање чији рад у потпуности финансира Русија, а који разминирање обавља према пројектима и уз надзор Центра за разминирање Србије као надлежног државног органа.
Живимо у друштву потпуно поремећених вредности, у којем се и најгоре убице славе као јунаци и праведници. Докле више са том шизофренијом и са тим терором шљама и полусвета над пристојним људима? Докле више са ријалитима на телевизијама са националном фреквенцијом, у којима се промовишу проституција и настраности, којима се разара српска породица, којима се праве звезде од наркомана, лопова, психопата и најобичнијих ку*ветина?
Уредник портала ЦЕОПОМ-Истина и аутор Фонда Стратешке Културе, Драган Милашиновић, гостовао је на све гледанијој београдској телевизији HelmCast, у емисији „Духовна трпеза“ коју води новинар Жана Живаљевић.
У овој епизоди:
– Воздвижење Часног Крста – Крстовдан (05:09)
– Мудре мисли и изреке (14:11)
– Десанка Максимовић: Балканац (17:25)
– Сећање на Љубишу Самарџића (28:37)
– Испраћај (35:29)
Борити се са злом – имали ли веће храбрости! Дати живот за брата свога – има ли веће жртве!
Преименовање српског верског и културног наслеђа има огроман значај у светској неоколонијалној политици. А то ће бити много лакше ако се учини да светиње просто изгубе на значају и буду претворене у музеје и кафане. Остаће мали број оних којима ће и тако оскрнављене светиње нешто.
Када су Срби равнодушно прихватили у своја њедра материјалистички атеизам дошло је до највећег пада морала који је после дугог низа година разорио породицу, створио деликвенте и увео сваковрсни неморал. Тако ће бити и са новим „измом“, екуменизмом. Да, мислимо да ће се Срби више и дрогирати после проглашења екуменизма за државну религију у Србији.
Наравно, делотворност те манипулације је управно сразмерна степену контроле медија онога ко врши манипулацију. Што је степен контроле медија већи то је већа и ефикасност Овертон-методологије. И зато данас на Западу не постоје слободни медији који имају озбиљнији утицај. Нема их ни у Србији.
Избор између тога да ли бити колонија или да ли бити слободна земља није ствар бољег или лошијег стандарда, или избор између новог аутомобила и старе иконе. То је избор између глади и слободе, између нестанка народа или пак његовог очувања. Случај Ирске и Србије у 19. веку недвосмислено казује шта би требало изабрати.
Мислимо о томе.
Србска војска није забележила пораз на Мачковом камену, али ни победу. Изгинуло је 800 бораца за 4 дана, а непријатељских преко 1.200 мртвих. Аустро-угари су заузели Мачков камен за кратко, свега два и по месеца… јер после у Колубарској бици окупатори су коначно бивају истерани.
Гости емисије „Дебата” били су пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић, испред Српског културног центра у Београду и Јован Хонда уредник портала Православна породица. Тема емисије је била породичне и православне вредности данас у Србији.
Шпенглерова логика се очигледно показала као исправна и западном свету се не смеши светла будућност. Поред оних који су преокупирани дугиним бојама, ријалити програмима и свим осталим благодетима које нуди Запад, постоје и они којима тешко пада стезање омче око врата.
Будућност свакако припада само онима који су спремни да се за њу боре.
Нажалост, ово што се у Србији око просвете дешава последњих двадесетак година, део је глобалног процеса урушавања националних и државних система образовања у оквиру Новог светског поретка. Проблеми које имамо ми са ПЕПСИ реформама, смањењем нивоа образованости ученика, „школи по мери ђака“, снижавањем дисциплине, повећањем насиља, обесправљивањем наставника, присутни су у мањој или већој мери у многим високоразвијеним државама тзв. Запада.
Коментари читалаца…