Драгана Трифковић: Вечно хвала Светом цару Николају другом, заштитнику српског народа, и светој Русији.
Драгана Трифковић: Вечно хвала Светом цару Николају другом, заштитнику српског народа, и светој Русији.
Oно што бомбама НАТО пакт није успевао, а то је да протера институције државе Србије са Косова и Метохије, то је Александар Вучић одрадио потезом пера.
Зато позив на унутарсрпски дијалог по питању Косова и Метохије после свега овога постаје трагигомичан, јер све што је требало да преда Приштини он је већ дао. Па чему онда разговори?
Или, у преводу: Ј(енк)и – иди кући! И поведи Скота са собом.
——–
Хојт Брајан Ји је, после успешно спроведеног „меког пуча“ у Македонији, добио прилику да се додатно посвети Србији. Да нас подучава о томе на колико столица треба да седимо, с ким да се дружимо, како да боље живимо… Црче човек од бриге за нас и нашу будућност. Из чистог алтруизма, ништа слабијег од Сорошевог. Са понудама које се не одбијају, ако је судити по реакцијама из већег дела власти.
Министар одбране Ву Лин (у преводу с кинеског: неспособан за војску) жели да прогласи 4. децембар „Даном ратника“.
Уместо ВИДОВДАНА — традиционалне Крсне славе и свечаног дана србске војске, као вечног подсећања на мученичком крвљу потврђено опредељење за Царство Небеско и слободу у Христу — еврофанатични колонијални управници Србије желе да нам наметну још један у низу безличних сурогата (мање вредних замена), како бисмо заборавили на Часни крст и Слободу златну.
Овај човек који на души носи хиљаде убијених невиних жртава и сâм је деда. Његов циљ, како је говорио кад је отишао у пензију, био је да зарађује 40 милиона долара у пословном свету, да се бави филантропијом, постане допунски професор и професионални голфер.
Близак америчким демократама и Клинтоновима аутор је две књиге од којих је једна о модерном ратовању, где је као пример узето бомбардовање Србије. Дакле, ратни профитер који се на Балкан вратио по још.
Подсетимо, полагање заклетве је првобитно било заказано за 17. октобар, али судије и тужиоци нису дошли јер им је то, како је саопштено – „забрањено од стране Републике Србије са намером да се не дозволи интеграција у правосудни систем Косова“. Након тога је председник Србије Александар Вучић изјавио да је дао одобрење за полагање заклетве српских судија и тужилаца за „ступање у правосудни систем Косова“.
Сада и без суда, судија, правосуђа а чини се и без закона. Зашто и без закона? Зато што се у документу који је назван “Привремени закључак о обезбеђењу смештаја” наводе чланови Закона о Општем Управном Поступку који уопште и не постоје у истом а на шта је прегледајући списе указала и врло респектабилна Судија. Увидом у број чланова важећег Закона о Општем Управном Поступку Градски центар за социјални рад самовољно је наводио бројеве чланове закона далеко већим бројевима од укупног броја чланова Закона о Општем Управном Поступку а на који се Градски центар за социјални рад позива…
Научни рад објављен у Збирци апстракта и на ЦД-у после излагања на Симпозијуму о теми „Теоријски и практични аспекти савремених операција“ у Војној академији (Школа националне одбране), Београд, 20. априла 2004. године. На симпозујуму је проф. др Светозар Радишић наступио као члан Кабинета НГШ Војске Србије и Црне Горе.
Међународни сајам књига ће до 29. октобра под слоганом „Кључ је у књигама“ окупити близу 500 директних излагача, од којих 50 из иностранства.
Некада је Србија имала (од 1861) 7, (од 1883) 8 министара, од којих је један био и председник владе, а данас 22 министара + председника владе, са преко 220 помоћника министара, 88 државних секретара, и ко зна колико – саветника, и са буљуком свакојаких чиновника и помоћних службеника. Уз то, и ко зна колико агенција, управа, дирекција са директорима и бројним особљем, којима се недавно додао и Национални савет, са бројним службеницима свакојаких звања, са својим председником на челу – за сарадњу са Русијом и Кином, у посебној згради (некадашњој Класној Лутрији у Васиној улици)… и све то под једном вољом, у оквиру неке немуште коалиције, другосрбијанаца.
Тог јутра кад је кренуо и поздравио се са родитељима, Зоран се на капији још једном окренуо да подсети мајку да не заборави да храни голубове. До његовог повратка. Прошла је двадесет и једна година а Љубинка још увек храни голубове, као да ће се Зоран однекуд појавити на вратима.
Слика коју имамо о Северној Кореји је погрешна, тврди Бранислав Моро, одбојкашки тренер из Србије, кога чека други уговор у Северној Кореји. Открива нам како се заправо живи у овој земљи, да ли је упознао „вођу“, и још много тога.
Немојте ми говорити
јер и ја сам ова земља
сто пута рушена и убијана,
добра земља, скромна и родна,
дивна земља песама и јунака.
Није ово ни први ни последњи пут да је Србија у тешкој, неки би рекли безизлазној, ситуацији. Нема безизлазне ситуације. Данас је обесправљена, данас је понижена, данас је унижена… Али то је данас. Мрак је најгушћи пред зору.
Коментари читалаца…