У нормалној земљи за овај цивилизацијски и анти-културни скандал били би отпуштени сви редом, од министра културе, организатора сајма, оних који су лично довукли ову нацисткињу у Србију, до чистачица и портира. Летили би у Саву и бициклисти што се возе на стази поред сајма. Истина је да Србија сама себи наноси зло, јер свака олош може пљувати по њој у главном граду и још за то бити плаћена.
Или, у преводу: Ј(енк)и – иди кући! И поведи Скота са собом.
——–
Хојт Брајан Ји је, после успешно спроведеног „меког пуча“ у Македонији, добио прилику да се додатно посвети Србији. Да нас подучава о томе на колико столица треба да седимо, с ким да се дружимо, како да боље живимо… Црче човек од бриге за нас и нашу будућност. Из чистог алтруизма, ништа слабијег од Сорошевог. Са понудама које се не одбијају, ако је судити по реакцијама из већег дела власти.
Министар одбране Ву Лин (у преводу с кинеског: неспособан за војску) жели да прогласи 4. децембар „Даном ратника“.
Уместо ВИДОВДАНА — традиционалне Крсне славе и свечаног дана србске војске, као вечног подсећања на мученичком крвљу потврђено опредељење за Царство Небеско и слободу у Христу — еврофанатични колонијални управници Србије желе да нам наметну још један у низу безличних сурогата (мање вредних замена), како бисмо заборавили на Часни крст и Слободу златну.
Овај човек који на души носи хиљаде убијених невиних жртава и сâм је деда. Његов циљ, како је говорио кад је отишао у пензију, био је да зарађује 40 милиона долара у пословном свету, да се бави филантропијом, постане допунски професор и професионални голфер.
Близак америчким демократама и Клинтоновима аутор је две књиге од којих је једна о модерном ратовању, где је као пример узето бомбардовање Србије. Дакле, ратни профитер који се на Балкан вратио по још.
Уз дужно поштовање према госпођи Милер, њеним годинама и наградама, не понижавање Србије и Срба и то у сред Београда, није нас пљунула у сред лица, него поливање Србије и Срба г… у сред Београда. И није проблем што је госпођа Милер то синоћ изговорила Србима у лице, проблем је што је Београд оћутао! Невероватно а да је синоћ у Београду нико није питао где смо то погрешили, какво смо зло направили, да нисмо можда псовали велики немачки народ па смо сами криви за зло које нас је снашло?
Подсетимо, полагање заклетве је првобитно било заказано за 17. октобар, али судије и тужиоци нису дошли јер им је то, како је саопштено – „забрањено од стране Републике Србије са намером да се не дозволи интеграција у правосудни систем Косова“. Након тога је председник Србије Александар Вучић изјавио да је дао одобрење за полагање заклетве српских судија и тужилаца за „ступање у правосудни систем Косова“.
Сада и без суда, судија, правосуђа а чини се и без закона. Зашто и без закона? Зато што се у документу који је назван “Привремени закључак о обезбеђењу смештаја” наводе чланови Закона о Општем Управном Поступку који уопште и не постоје у истом а на шта је прегледајући списе указала и врло респектабилна Судија. Увидом у број чланова важећег Закона о Општем Управном Поступку Градски центар за социјални рад самовољно је наводио бројеве чланове закона далеко већим бројевима од укупног броја чланова Закона о Општем Управном Поступку а на који се Градски центар за социјални рад позива…
Та парада политичког кича, потпуно непримерена ситуацији у којој се данас живи српски народ на Космету, још једна је потврда потпуне незрелости ове Вучић-Вулинове политичке групације, па се још једном мора поставити питање шта то слави Српска листа? И у чије име?
Ако се делатност МТБЈ већ и оцењује, онда је апсолутно јасно да суд није испунио свој мандат…
Свима је познато да је овај трибунал замишљен као антисрпски, постао антисрпски, а своју делатност је завршио као жестоко антисрпски.
Научни рад објављен у Збирци апстракта и на ЦД-у после излагања на Симпозијуму о теми „Теоријски и практични аспекти савремених операција“ у Војној академији (Школа националне одбране), Београд, 20. априла 2004. године. На симпозујуму је проф. др Светозар Радишић наступио као члан Кабинета НГШ Војске Србије и Црне Горе.
Овде ћемо пре свега указати на баналност преваре која се врши сасвим обичном реториком, односно, оснивањем и регистровањем удружења грађана под називом „Коалиција расељених“, Стојковић је за себе приграбио „титулу“ њеног председника која у медијима и те како ауторитативно звучи. У суштини та „коалиција“ фактички не постоји, нема чланове па не може да има ни председника, из чега логички произилази да не може ни да пружи реалну подршку било коме. Ка
Некада је Србија имала (од 1861) 7, (од 1883) 8 министара, од којих је један био и председник владе, а данас 22 министара + председника владе, са преко 220 помоћника министара, 88 државних секретара, и ко зна колико – саветника, и са буљуком свакојаких чиновника и помоћних службеника. Уз то, и ко зна колико агенција, управа, дирекција са директорима и бројним особљем, којима се недавно додао и Национални савет, са бројним службеницима свакојаких звања, са својим председником на челу – за сарадњу са Русијом и Кином, у посебној згради (некадашњој Класној Лутрији у Васиној улици)… и све то под једном вољом, у оквиру неке немуште коалиције, другосрбијанаца.
Иако знамо да сте под разним притисцима, претњама и уценама, наш братски савет, молба и охрабрење вам је да у недељу, 22.октобра 2017. не учествујете у историјској велеиздаји народа. Издржимо још мало, јер њихов крај је близу и сви који присиљавају народ да учествује на изборима лажне државе Косово одговараће за велеиздају, напуштање свога народа и отаџбине.
Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…