„Они су готово у дневном контакту, они синхронизују своје деловање, потпомажу се на различите начине, користе све начине да један другога подрже. Углавном, то је један тим на једном задатку“, казала је Трајковић.
„Доста нам је понижавања од стране владајућег режима. Имамо право на реч, дебату и другачије мишљење. Остаћемо овде колико је год потребно да испричамо грађанима оно што нам је било забрањено да кажемо у току ове седнице. Позивамо представнике медија да дођу на конференције за медије које ће посланичке групе опозиције имати на свака два сата. Позивамо грађане да прате преносе на друштвеним мрежама. Биће ово занимљива и дуга ноћ!“
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
„Морамо да очекујемо и да инсистирамо да као држава све урадимо да се они што пре нађу на оптужницама. Време цури. За највише неколико месеци они ће донети одлуку да ли да подижу оптужнице или да одустану од њих. То је период у којем морамо да уложимо додатне напоре како бисмо их снабдели са што је могуће више доказа да нам се поново не деси ово. Овде имате осам сведока, нико ништа не предузима.“
Одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту” није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре” и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ, које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају.
Немоћ председника Србије Александра Вучића званог „Ацо Полиграф“ огледа се и кроз политичко држање његове „Српске листе“. Политичка је будалаштина спавање у сепаратистичкој скупштини да би се ови наводни српски представници срели са Јоханесом Ханом. Уместо да и министри и посланици Срби у сепаратистичкој влади и скупштини напусте своје функције они и даље као коалициони партнери Рамуша Харадинаја својим присуством учествују у стварању Велике Албаније.
„Ја не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути! Не може се ћутати! Ако хвалимо наше партнере са запада, ако желимо да их одобровољимо, то нас је сатерало данас у ћошак. Не можемо мимоилазити стварност а хвалити њихове речи, њихов вербализам и њихово тапшање по рамену“
На питање кога виде као кривца за овакву масовну продају кућа и имања, 2% је кривца видело у сепаратистичкој власти, 8% је рекло да се кривац налази у Бриселу док је 90% њих истакло да кривца за актуелно стање виде у „државном врху Србије”.
Упркос изјавама председника Косова и Србије, Хашима Тачија и Александра Вучића, да су њихови састанци били само јавне природе у Бриселу, откривени су детаљи који показују супротно. Тачи и Вучић, који су снажно посвећени плану поделе две земље, систематски су се састајали и разговарали у тајности, посебно у једној европској престоници која је близу две земље.
– А о чему би требало да разговарамо? Па о томе што се Србија налази у ванредном стању. У ванредном стању се налази сада и Парламент! Ви сте до тога довели јер нам не дате да говоримо о ономе о чему имамо право да говоримо!
– Радници се налазе у ванредном стању! Гледају како да први у месецу дође 10 дана раније, како да месец има мање дана да би издржали са својом платом.
„У овом моменту, свако потписивање тог споразума са Приштином или било какво разграничење би био чин отворене издаје. Ја заиста не видим разлог да се сада подлегне таквим притисцима тих политичара са запада који су практично затрпани проблемима у својим земљама. /…/ како буде време пролазило, видећемо да је Европска унија у суноврату…”
Руски амбасадор Александар Чепурин написао је на Твитеру да најава Приштине о формирању „војске Косова“ представља нагао потез који води ка дестабилизацији региона, али и последицу немоћи медијатора у Бриселу и да Србији не остаје ништа осим да се брани.
Овај потез Приштине, која не крије да је он политички а не економски, показује нам да сe политичке одлуке на простору западног Балкана могу доносити и онда када су оне у супротности са домаћим и међународним прописима и законима. Прва жртва таквог поимања ствари је Устав Републике Србије, чије је кршење учињено тзв. Бриселским споразумом. Уставни суд Србије је одбио да разматра уставност Споразума уз образложење да се ради о политичком а не о правном питању, те на сличан начин и Приштина, свесно кршење CEFTA споразума, оправдава својим политичким циљевима.
„Српска листа” на овај начин показује да нема никакав политички утицај. Они су претежно илегалним средствима, па чак и насилним и екстремним, дошли на власт и наметнули се као „представници Срба” иако немају никакву подршку у народу кога искључиво средствима присиле вуку за собом као декор.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…