Гост емисије „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар” био је др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се за шта борио.
Политика је последњих деценија постала „куплерај“, институције не постоје и друштво мора поново од темеља да се сагради, рекао је глумац и редитељ Радослав Рале Миленковић. Неизвесност око прикупљања подршке за формирање владе показује дилетантизам политичке елите и последица је несавесности.
Друштво мора поново од темеља да се сагради, сматра Миленковић, да се поново „форматира диск“, како бисмо имали некакав систем вредности у људској мери. „Ово нема људску меру“.
Али главни губитници на својој земљи биће Срби, које ће лажни месија одвести уместо у обећани земаљски рај, право у земљу недођију. И тада ће се наша деца, тражећи излаз у физичком и онтолошком бекству, незнано куд расути по свету. Зато је крајње време да прогледамо! Јер је Вучићево русофилство истинито онолико колико и тврдња Брозових комесара да су Немци стигли на Стаљинград захваљујући прузи Хан Пијесак-Олово, коју је поправио несрећни Дангић.
Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава о последицама НАТО агресије на СР југославију, те учествује у научним конференцијама по питању последица употребе радиоактивне муниције од стране НАТО-а на становништво и животну средину, указујући јавности на ово озбиљно питање.
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
Србија не би смела да се успава, каже за наш лист професор на Факултету безбедности у Београду Зоран Драгишић и истиче да је то важно због чињенице да је Балканска рута миграната ка Европи готово угашена, али упозорава да постоји објективна могућност да дође до новог таласа избеглица.
– У Турској се налази три милиона избеглица, такође, они су и у Грчкој, али се не покрећу. Због тога треба бити веома опрезан и пратити ситуацију на терену – каже Драгишић.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Од отворене демонстрације тих извраћеника – мени се повраћа. Повраћа господо и тачка! Можда је то због тога што у души Бог још није изгубљен.
Зато ми се чини да ће и у Србији реалан резултат свих ових иницијатива Александра Вучића, зависити од тога, да ли је Бог изгубљен у души Србиновој или није.
Једина осећање које те особе гаје у себи су љубав према Сорошевим новчаницама и мржња према Србима и Србији.
Истој оној Србији, у којој те особе живе.
Србији, којој те особе покушавају намаћи омчу колективне кривице, не би ли код налагодаваца оправдали своја примања.
Наш политички поредак је, именовањем Ане Брнабић за премијера, ушао у фазу первертираног симулакрума. Не само да су кључне установе система постале кулисе (фасаде, макете). Оне се сада попуњавају первертираним садржајем – оним што је не само лажно већ и очигледно наопако, изврнуто и изопачено.
Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица…
Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава.
Мислим да Русија не посвећује довољну пажњу балканским просторима и то повлачење, које је, нажалост, почело још 1991. године, није у потпуности завршено. По многим питањима, може се рећи и да је руска балканска политика пропала, каже у интервјуу за „Геополитику“ др Јелена Пономарјева, професор Московског универзитета, МГИМО, и аутор књиге „Разбојничка држава − Косово у светској политици“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…