Судија Дарко Самарџић, који је процијенио да нема основа за одрђивање притвора Дудаковићу, у другом случају казнио је адвоката који је критиковао рад Суда БиХ. Тако адвокат Слободан Перић из Бањалуке мора да плати три хиљада марака, због тврдње да Суд има једно правило кад потврђује оптужнице Србима, сасвим друго – кад одлучује о Бошњацима.
Духовно јединство данас је једно од најзначајнијих питања српског народа. Да не би било забуне, истичем да под духовним јединством подразумевам свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима Срби живе и идеолошку и партијско-политичку припадност.
„Геноцид над нашим народом, који је био систематски, планетарних размера још увек је са том истином о жртвама дубоко скривен под земљом. О три милиона српских жртава у 20.веку ми још немамо Меморијални центар геноцида, ми немамо Енциклопедију геноцида, ми немамо Атлас геноцида, оно што су рецимо урадили Јевреји и Јермени пре педесет година…“ – Драган Поповић
Чију земљу сте Ви спремни да предате госпођице Брнабић Вашим потписом? Ко Вас је овластио за то? Зашто мислите да ће ова Ваша изјава и евентуално потписивање правно обавезујућег споразума коме би такозваној држави Косово била дата столица у Уједињеним Нацијама остати непримећено од стране српског народа? Ко сте БРЕ Ви госпођице Брнабић да урушавате више векова наше историја!? За шта себе сматрате госпођице Брнабић!?
По информацијама које објављују пољски медији, у Европу ће стићи 3.500-4.000 војника заједно са ратном техником и опремом. Бригада располаже са 90 тенкова Abrams, 140 оклопних транспортера и борбених возила пешадије Bradley и 18 самоходних артиљеријских система Paladin.
Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“
„Поштована госпођо Михајловић, част нам је да Вас позовемо да се придружите Савету Светске банке за родну равноправност и развој, уверена да својим залагањем можете дати велики допринос раду овог тела“, наводи се у позивном писму извршног директора Светске банке.
„Кад сам питао свог оца: ‘Зашто то радиш за Црногорце?’, рекао ми је: ‘Да им дигнем националну самосвест, да знају да су они Црногорци“
Уколико турски султан посегне за обилићевским начелом, оно га не компримитује у очима секуларног свештенства. Да је припадник неке друге војске, можда би и Обилић био боље оцењен. Да је класични песник неке друге, а не косовске традиције, неке друге књижевности, а не српске, и Његош би боље прошао
У Србији нико не зна колико је новца на име субвенција додељено страним компанијама да би овде отпочеле бизнис. Постоје, истина, расути подаци на сајту Владе, Министарства привреде, Развојне агенције Србије или АПР-а, који говоре о неким видовима подршке или повољног кредитирања, а обухватају изворе са различитих нивоа власти. Али, чак и да се успе у сабирању износа, од којих се неки често воде на више места, а други нису приказани, коначан податак је немогуће добити тим пре што новац није једини подстицај.
Иако су, у намери да онемогуће Виктора Орбана да поново добије премијерски мандат (трећи заредом, а четврти од 1998.године), у изборну кампању у Мађарској биле укључене бројне западне медијске куће (за које је Будимпешта тврдила да су под директним утицајем америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша), потом ОЛАФ (Европска канцеларија за борбу против проневере средстава ЕУ), као и Одбор Уједињених нација за људска права чији је потпреседник Јува Шани (два дана пред изборе!) жестоко критиковао премијера Виктора Орбана „због непоштовања људских права у Мађарској“ – Орбанов Фидес-КДНП трећи пут заредом обезбедио двотрећинску већину у парламенту.
Последњих годинa интензивно се из школских прогрaмa искључују делa српских, aли и некaдaшњих југословенских писaцa. Међу њимa имa песникa који су опевaли неке од кључних догaђaјa српске историје, преко оних посвећених социјaлним темaмa или пaк лирици.
Тек сад ништа не разумем – зашто славимо нешто што нас све нервира?
Изем ти празник кад су сви љути на њега!!!
Ненад Кецмановић (1947), професор emeritus, аутор десетак темељних књига, од којих су две објављене код еминентних издавача у Њујорку и Москви. Почасни је доктор Универзитета у Мичигену (САД) и члан Руске академије политичких наука. Истовремено, он је и сенатор и политички саветник председника Републике Српске. Повод за разговор је књига његових текстова о Босни и Херцеговини у „пост-дејстонском“ оквиру, „Хроника немогуће државе“, која се, у издању „Катене Мунди“ (приредио је Александар Врањеш ) недавно појавила у Београду
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…