Човек из народа није у стању да схвати да издају државе и Цркве може да почини њен члан, поготово не њен црквени великодостојник, из једноставног разлога јер обичан човек за то никада не би имао смелости.
„Историја косовске идеје или Косовског завета, као што видите, мери се вековима. Као што је рекао Свети Јустин Ћелијски – то је великосрпско здање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове. Управо ова идеја доказује да Срби јесу заветни народ“, рекао је у Требињу проф. др Милош Ковић
Више је него јасно да су материјална средства једини разлог оваквог квази-новинарског извештавања и безусловне сервилности истомишљеницима оних који су пре 19 година отели Ђуру Славуја и Ранка Перинића јер су били Срби и домаћу јавност извештавали о злочинима терориста на КиМ и тадашњим догађајима. Нажалост, ово уопште није први случај да колеге, па и рођаци, несрећних жртава узму учешће у трговини њиховом судбином а ни ови новинари нису уопште једини који то чине.
Нико не верује у то да ће, како они Косово и Метохију називају, Косово, бити држава. То је српска земља. То, што им га у овом тренутку поклањају Срби, ништа не значи ни Шиптарима ни Западу јер они знају да ови Срби нису ни налик онима који ће о Косову и Метохији донети последњу реч. А ти ће Срби, без обзира на детаљно спроведену акцију њиховог искључивања из свих утицајних сфера, ипак на крају пресудити чије је шта а сви знамо чије је.
„Недавно смо приметили упад на сервер који садржи ваше контакт информације и личне податке“ јавили су из нашег сервиса. Tврде да упад није утицао на услуге и сервисе као што су емаил, веб сајтови, базе података или лозинке. Такође, у складу са њиховом политиком пословања, напад је пријављен полицији и додатно је повећан ниво безбедности.
Мило Ђукановић и Хашим Тачи још уочи избора у Црној Гори постигли су договор: Албанци из Црне Горе ће да гласају за Милове, а заузврат се Црногорцима са Косова признаје црногорска заједница и добијају једно посланичко место, што отвара врата за формирање шиптарске војске на Косову и Метохији.
Међу свим оним силним годишњицама и датумима „на данашњи дан“, нигде нећете моћи да нађете податак о некој од годишњици насиља над најобесправљенијим делом српског народа, оном који је остао веран Епархији […]
А ако му дамо и право да нас остави без Космета, без браће и сестара, без Лазара и божура, али и без рудног блага које нас чека у његовим недрима, онда ће српски Јуда завршити свој гнусни посао, а МИ ћемо изгубити и Земаљску и Небеску Србију. И нека ћемо.
НИСМО ИХ НИ ЗАСЛУЖИЛИ, АКО ЈЕ ЈЕДАН ЈУДА ЈАЧИ ОД НАШЕ ВЕРЕ!
Дакле, замрзнути сукоб нити је „неборбен“, нити је статичан. Напротив. Он је мобилишући за оне који смеју и који, стога, и могу, да парафразирамо изреку Војводе Мишића која краси зграду бомбардованог Генералштаба, одмах преко пута капитуланата који седе у Немањиној 11.
Пут за Албанију и према њој, пут је у слијепу улицу балканског блата који не води нигдје. Геополитички ћорсокак у који улазите, наводно добровољно.Трошити своје ресурсе, само зато да би Њемачка лакше стигла до Албанског тржишта или помагати Американцима да од Албанаца, преко Србије, направе снажну државу и самоодрживу тампон зону пред утицајима Русије или Турске, обична је бесмислица, која ништа доброг не доноси.
На једној страни се налазе председник Србије и његови другосрбијански критичари, који га подржавају у свакој ствари у вези са Косовом и Метохијом, као што га и подстичу да убрза своје кретање, а на другој страни су – магарци и морони: ако ствари тако стоје, зар је грађанину покорном тешко да одабере страну…
Верно стадо Христово и овом приликом се окупило да узнесе молитве Богу и прими благослов Свевишњег коме показују верност, храбро истрајавајући у Истини под безакоњем које се над Епархијом рашко – призренском спроводи.
Престанком окупације, ако се поново успостави власт државе која је територију контролисала пре окупације, држава стиче сва права која је имала и пре окупације. Одлуке власти и судова донете за време трајања окупације остају на снази, осим ако су донете под притиском окупатора и супротно правилима међународног права.
Господо, а зар се «Независно Косово» није појавило такође као резултат заузимања туђе земље? (као и САД) Зар тај процес није пратило насиље, убиства, етничко чишћење и отворени геноцид? У таквом случају, баш по америчком обрасцу, мора протицати и угњетавање националних мањина и владавина насиља у свим областима живота.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…