Након кратког спомињања резолуције 1244 савета безбедности УН-а која гарантује границе Косова и Метохије као дела Републике Србије, госпођица Павловић је наставила: „До данас нико од косовских Албанаца није кривично одговарао због срамотног уништавања српских културних и духовних идентитета, убијања српске деце, жена и мушкараца, укључујући и Оливера Ивановића, а као резултат ових злочина, положај српске мањине на Косову и Метохији је све гори и гори“.
Објављујемо овај текст да би све што је изречено остало забележено за неко друго време када ће се „точак” догађаја окренути на другу страну. А то време се приближава…
Србија, земља међу аутоголовима: док председник Александар Вучић брука и себе и државу неуротичним наступима попут оног код Сарапе, опозиција као да је решена да га надмаши у мазохизму па се постројава иза доказаних србомрзаца.
Најављени концерт Светлане Ражнатовић зване Цеца у Косовској Митровици, а коју доводе криминалци Звонко Веселиновић и Милан Радоичић „као поклон српском народу” СНП „Наши” сматрају најгорим обликом примитивизма и бешчашћа.
Адвокат Аријанит Коци потврдио је да је његов клијент Рустем Мустафа Реми примио позив да се 14. јануара појави пред Канцеларијом специјалног тужиоца Косова у Хагу.
Рустем Мустафа Реми, командант бивше ОВК за Подујевску област, против кога ће, према тврдњама Кохе, бити подигнута прва оптужница на Косову и Метохији за ратне злочине једини је лидер ОВК на Косову и Метохији који је осуђен на правоснажну затворску казну.
„Они су готово у дневном контакту, они синхронизују своје деловање, потпомажу се на различите начине, користе све начине да један другога подрже. Углавном, то је један тим на једном задатку“, казала је Трајковић.
Русија се нада да ће Европска Унија од Приштине издејствовати имплементацију свих резолуција УН-а, рекао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров на састанку Министарског савета ОЕБС-а.
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
„Морамо да очекујемо и да инсистирамо да као држава све урадимо да се они што пре нађу на оптужницама. Време цури. За највише неколико месеци они ће донети одлуку да ли да подижу оптужнице или да одустану од њих. То је период у којем морамо да уложимо додатне напоре како бисмо их снабдели са што је могуће више доказа да нам се поново не деси ово. Овде имате осам сведока, нико ништа не предузима.“
Одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту” није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре” и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ, које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају.
Немоћ председника Србије Александра Вучића званог „Ацо Полиграф“ огледа се и кроз политичко држање његове „Српске листе“. Политичка је будалаштина спавање у сепаратистичкој скупштини да би се ови наводни српски представници срели са Јоханесом Ханом. Уместо да и министри и посланици Срби у сепаратистичкој влади и скупштини напусте своје функције они и даље као коалициони партнери Рамуша Харадинаја својим присуством учествују у стварању Велике Албаније.
„Ја не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути! Не може се ћутати! Ако хвалимо наше партнере са запада, ако желимо да их одобровољимо, то нас је сатерало данас у ћошак. Не можемо мимоилазити стварност а хвалити њихове речи, њихов вербализам и њихово тапшање по рамену“
Упркос изјавама председника Косова и Србије, Хашима Тачија и Александра Вучића, да су њихови састанци били само јавне природе у Бриселу, откривени су детаљи који показују супротно. Тачи и Вучић, који су снажно посвећени плану поделе две земље, систематски су се састајали и разговарали у тајности, посебно у једној европској престоници која је близу две земље.
Не ради се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…