Мислим да се овој рестаурацији фашизма треба задати један жестоки ударац у око, да заболи, каже за Спутњик славни хрватски и југословенски режисер, аутор „Окупације у 26 слика“, „Пада Италије“, „Вечерњих звона“, „Тестамента“…
Најтежи и најмасовнији злочин геноцида над Србима као православним народом извршен је у Другом светском рату 1941-45, године, када су папини, Степинчеви и Павелићеви бојевници заједно са католичким клером у Хрватској убили више од милион Срба. То исто и слично наставило се и 1991. године па надаље.
Муслимани су 14. августа 1992. упали у село и буквално га разорили. Сва стока је отерана из села. Опљачкане су и све пољопривредне машине, техника, покућство, постељина… А над затеченим цивилима извршен је масакр, који се по свирепости може поредити са најстрашнијим злочинима усташа из 1941. године.
Тачно је да је из Београда у једном приватном писму, окупаторски гестаповски главешина написао свом пријатељу да је град „јуденфрај“, али није тачно да је то био први град у окупираној Европи у ком су затрти Жидови, а недићевска администрација нема никакву конкретну улогу у томе, изузев исхране тих несрећних жртвава, и то по окупаторској наредби!
Какве везе имају изјава Тихомира Станића о Јасеновцу и Сребреници и обавештење хрватске власти о уклањању споменика из гробља
Геноцид Срба на крсну славу у Херцеговини саставни је дио геноцида над Србима и православним народима у цјелини, а који вјековима врше ватиканске клерикалне струје за које у овом последњем рату велики дио „прљавог посла“ обављају фундаменталисти исламисте Алије Изетбеговића. Процеси католичења и исламизације, као облици уништавања Срба, на просторима Херцеговине, дједовине Светог Саве, датирају неколико вјекова, а нажалост и данас трају, можда интензивније и бескрупулозније него икада.
Сви ратни злочинци, наредбодавци и саучесници у убијању Срба, данашњи страни окупатори, честитали су Тачију и Харадинају „независно Косово“, отимање територије од државе Србије уз њихову свесрдну помоћ…
Иако дуго најављивано, формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље људи у Србији, чији би подаци били основ за евентуалну тужбу државе против алијансе, за сада је остало само на речима.
Подсетимо, што се тиче историје НАТО-а на Балкану коју помиње Столтенберг, она је била веома „активна“. НАТО је два пута бомбардовао Републику Српску – 1994 и 1995. године, да би потом трећи пут ушао у отворену агресију 1995. године. Такође је 1995. бомбардовао Републику Српску Крајину као помоћ хрватским снагама у операцији „Олуја“. Потом је СР Југославију напао 1999. године, разоривши целу инфраструктуру земље, усмртивши више од 2.000 грађана СР Југославије.
Било је речи и о граници на Дунаву. Председник Србије је рекао да две земље имају различит став по том питању, да се Хрватска позива на катастарске књиге а Србија на закон. Додао је да ће две земље покушати то да реше билатералним путем у наредне две године, а ако не ићи ће се на међународну арбитражу.
Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову
Бес и срџба којима је Хрватска реаговала на изложбу о јасеновачким злочинима, отворену у седишту УН у Њујорку, изазвали су супротан ефекат јер ће поставка о једном од највећих злочина Другог светског рата кренути по многим градовима и земљама широм света
Главни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израел Laurence Weinbaum изразио је у сриједу навечер у Загребу узнемиреност посјетом коју је тај дан имао Спомен подручју Јасеновац и рекао да је то примјер замагљивања историје холокауста која је присутна у низу земаља источне Европе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…