Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвеститори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Некадашњи османлијски „Новопазарски санџак“, данас је поново у две самосталне државе, Србији и Црној Гори, те наследници некадашње „претече ЕU“ зато и рециклирају идеју о „санџачкој посебности“, увијајући је вешто у обланду „европске прекограничне регије“ како би се тобож побољшао животни стандард њених становника, који ипак следе своје „традиције“!
Малтретирање на прелазима као да смо стока, још мало па ћемо жуту звезду да носимо на надлактици, да нас боље примећују и шутну, док нас мимоилазе!Вучићу, теби важе документа свуда?
Ти децу не возиш на плус 45 около на Јариње, Копаоник, Ниш, Врање, Куманово, Скопље? Срам те било од деце наше!!!
Председник Републике Србије је успоставио класичну границу између Косова и Метохије и остатка државе Србије, укинуо српске институције на Косову и Метохији па се стога поставља питање како може и са којим правом да брине о српским националним и државним интересима.
2007. године је од укупног броја становника на Косову и Метохији било 92% Албанаца, 5% Срба и 3% осталих. Колико ћемо тамо Срба затећи за 50 – 100 година? Шта ћемо тамо затећи у материјалном смислу? Хоће ли бити уопште наших цркава и манастира? Ако наша политичка генерација није спремна да се жртвује, на основу чега изводимо закључак да ће то бити спремна да уради нека генерација после нас?
У несрећи која се десила у Грчкој, у кампу где су били на летовању тешке опекотине су добила три члана породице Давидовић. Хитно су смештени у болницу у Грчкој али немају новца за услуге лечења јер након прве пружене помоћи треба да се врате у Србију где ће наставити лечење.
Кад смо то ми имали Косово, пита се Марковић.
– Увек смо га имали. Кад није било наше било је под Турцима. И кад смо отерали Турке, опет је било наше. Косово је било само наше у последњих 1.000 година, или је било окупирано од стране тада најмоћнијег освајача на свету – Отоманског царства, али никада није било албанско.
Такозвана Канцеларија за Косово и Метохију, основана је доласком на власт Александра Вучића 2012. године, када је игнорисао захтеве свих општинских одбора СНС са КиМ као и Срба на протестима које су организовале четири општине на северу покрајине.
Наједном је закључено да ова влада не само да може већ и мора да се меша у аутономију Универзитета, и поред законске забране да тако нешто чини, јер је у питању влада над владама и Универзитет испод свих универзитета, који не само да не заслужује аутономију, већ му је потребан старатељ.
Изабрати за сарадника будалу и глупана је непродуктивно, зато што је будала и зато што је глупан. Да изабереш интелигентног је друга мука – тај инетелигентан схвата шта радиш, разуме и неће да ћути јер има интегритет. Најбољи сарадник је медиокритет, он је прилагодљив, прихвата туђе мишљење, тако да није много користан али се лако елиминише. Зато је за сарадника набољи медиокритет.
Aутори богохулног филма „Матилда“ заправо бескрупулозно ударају не само на пребогату духовно-културну и државотворну баштину Русије и Руског света и руско национално самоосећање, него и на духовне основе свеколиког наслеђе Хришћанског Истока, на Цркву од Истока као светодуховску надахнитељку и одгајатељку тог наслеђа.
Дјецу грдимо, па и бијемо када лажу… А политичаре? Ко ће једном њих да бије за свакодневне лажи. Грдње не вриједе, јер оне помажу код савјесног и поштеног свијета. Код криминалаца и политичара оне су недјелотворне
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…