Скоро да нема датума у 365 дана календара, а да на њега не пада годишњица неког покоља над Србима, да ли у свјетским ратовима или ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Скоро да нема датума у 365 дана календара, а да на њега не пада годишњица неког покоља над Србима, да ли у свјетским ратовима или ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Говорници на овој манифестацији су „објаснили“ да спомен-чесма поред локалне џамије није изграђена само као знак сјећања на страдале Бошњаке у посљедњем рату, већ за све бошњачке „шехиде“ из Фазлагића Куле, па тако ваљда, и за усташке зликовце који су прије нешто више од пола вијека завили у црно бројна српска мјеста у источној Херцеговини, наводи лист.
За овој гнусни злочин званични Вашингтон никада није упутио извињење Јапану, а ниједан званичник Америке није посетио Хирошиму и Нагасаки, нити је одао почаст цивилним жртвама.
Деведесетих је у Хрватској улога жртвеног јарца припала тој крајишкој сиротињи и генерално хрватским Србима који су у највећем постотку били нормални, вриједни и самозатајни чланови друштва, који су Хрватску градили и подизали једнако као и њихови суграђани хрватске националности. И та нетрпељивост према Србима се са нешто мањим интензитетом осјећа све до данас
Да би се бар донекле наслутиле димензије трагике српског народа у НДХ, нужно је да се помену макар нека места и локалитети усташких злодела на којима су они убијали – без хришћанског милосрђа, људског достојанства и војничке части: Глина, комплекс логора Јасеновац, Градина, Прекопа, Грабовац, Топуско, Голубњача, Коларић, Драксенић, Дракулићи, Добро село, Велика Кладуша, Збориште, Садиловац, Паланчиште, Мотике, Јадовно, Шаранова јама, Пребиловци, Вељун, Мистра, Дубичке кречане, Гудовац, Штикаде, Дивосело, Доња Суваја…
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић навела је да се боји да ће доћи до повећања тензија између Србије и Хрватске због годишњице Олује. Она је у интервјуу за „Дојче веле“ навела да неће улазити ни у какве расправе.
О злочинима припадника ОВК на Косову и Метохији
У Клечки су нађени многобројни докази зверстава припадника ОВК, а међу њима и саучесништва припадника дела међународне заједнице. На фотографијама остављеним после бекства бандита било је оних на којима су обезглављена и унакажена тела стотина недужних Срба, људи, жена и деце.
Лаж – иза које се крије зло – изабрана је као заштитно лице ове наказне творевине светских моћника. Зато убијање Срба на Косову и Метохији није завршено. Створили су тле које сваког тренутка може да се запали. Ова одлука Еулекса није ништа друго него распиривање те ватре.
Зато нема казне за убице Срба. Лажу да не знају ко их је убио. Старограђани кажу: „Таман да им убице за руке доведемо, Специјално тужилаштво у Приштини, Еулекс и сви остали међународни фактори ће рећи да нема доказа“.
Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић изјавио је данас да је радна група за истраживање злочина тзв. ОВК на КиМ претресла архиве, радила са онима који су били у поседу било каквих информација и направила неколико важних и вредних докумената који ће, када буде нађен механизам за њихову размену са Специјалним тужилаштвом, бити у „озбиљној функцији доказивања злочина који су почињени на простору КиМ“.
“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке” пита се болно и готово невjеруjући др. Ђуро Затезало у своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Свjедочанства о овом догађаjу показуjу да jе геноцид над Србима у НДХ био манифестациjа исконског зла, тешко разумљивог и никада до краjа обjашњивог.
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Од 1998. до 2000. године на територији општине Ораховац страдало је 84 Срба. Нико није одговарао за злочине.
Нажалост, 20 година након рата и даље је огромна магла када је реч о злочинима. Прича о Жутој кући, рецимо је тотални хаос. Да су међународне мисије, првенствено Унмик, те злочине на време истражиле, знали би и шта се догодило и ко је одговоран.
Папина поклоњења свим геноцидима на планети почињеним у име папизма програмско је прављење пролаза папском прозелитизму у програму папских посјета, отварање могућности мисије мапом геноцидних стратишта међу народима који су претрпјели геноцидне погроме од римокатоличких крижара.
Посета поглавара Рима Србији има значај за Србију под условом да се папа поклони жртвама у Јасеновцу и осуди злочине својих бискупа и фратара који су учествовали заједно са усташама из НДХ у покољима над Србима. То је кључна ствар за Србију.
Друга је ствар колико је реално да се то догоди.
Коментари читалаца…