Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића.
„Мешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која би требало да расветли улогу и одговорност надбискупа Алојзија Степинца током Другог светског рата“, завршила је дводневни рад, али детаље неће износити у јавност све до последњег састанка, који ће бити одржан у јулу месецу у Риму.
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској Дубици и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву, Ослу и Берлину.
Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу „Досије Сарајево“ која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин.
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем
Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!
Од хрватске државе тражили смо да обезбеди уређење спомен-подручја „Слана” на Пагу, на простору логора у коме је 1941. за мање од два месеца убијено 8.020 Јевреја и Срба.
Србима избјеглим из Госпића стигли су рачуни у износу од 700 до 2.700 евра које би требало да плате Хрватској да би тамошње комуналне службе уклониле рушевине њихових домова спаљених у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године.
Овога Срби морају бити свесни. Због тога узроке геноцида почињеног над нашим народом никад не смемо да заборавимо. Због тога немамо право да се уљуљкујемо осећањем да се геноцид не може поновити, утолико пре што многа дешавања у данашњој Хрватској доказују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, да не јењава и да се учестало испољава на најразличитије начине.
Од 1999. па све до данас исељено је најмање 300.000 Срба о којима се нигде не говори на прави начин. Данас Срби продају своја имања и одлазе са Косова и Метохије приближно истим темпом као и после 1999. године о чему у јавности нема ни помена. Једино се може чути како су „напорима српског преговарачког тима“ у Бриселу извојеване нове победе. Од оних мањих па све до оних величанствених од 5:0
72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана „Савјест“.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…