„Свесно или не, секуларни антихришћани и хистерични антикомунисти данас у потпуности легитимишу долазак новог светског хиперлаицистичког и хиперлибералистичког поретка, без различитости, без заједништва и култур(ал)них утемељења; другим речима, промовишу наметање новог антрополошког профила човека, промовишу унисекс, без идентитета, културе и критичког односа, неспособан да разуме или говори иједан језик, осим енглеског као жаргона оперативних тржишта и економије претворене у монотеизам.“ – Дијего Фузаро