Посебно је проблематично што у овим документима- и Холбрук, и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине- док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…