У Београду се одржала прес конференција Александра Дугина, Леонида Савина и Алексеја Бељајева, поводом отварања оделења Међународног евроазијског покрета у Србији. У сали хотела Москва окупили су се новинари домаћих медија.
Александар Вучић је својој нацији пре пар година јавно исповедио своје расположење према протестантизму, а пред ступање на дужност председника Р. Србије прогласио је Немце „домаћинима“ у Србији. Поштујемо ми лутеране, али много више поштујемо истину. Мартин Лутер је Србе сматрао „најгорим од свих могућих народа“ и „лоповима“. Не знајући то, Срби у Немачкој су прихватили лутерову реформацију. Пола миленијума су њихово име, језик, писмо и култура прогањани, тако да су одавно постали мањина у сопственом завичају и нестају. Зар да и ми у Србији поновимо исто?
У року од два дана после Спајсеровог упозорења, Министар одбране Џејмс Метис је изнео тврдњу да је претња уродила плодом, и да Сирија ипак неће извести напад хемијским оружјем: „Они то нису урадили.“ Прецизније речено, Метис је себи приписао заслугу за недогађање нечега што се ионако не би ни догодило, а што би наводно била реприза претходног догађаја који се такође није догодио.
Цркву Покајницу подигао је 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, који је годину дана пре тога учествовао у мучком убиству свог кума вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа. С обзиром да је црква подигнута у близини Радовањског луга, у којем је Карађорђе убијен, то је у народу протумачено као чин његовог покајања, па је храм добио име Покајница.
До 1954. године Покајница је била црква, када је добила статус манастира. Једно време, старешина цркве код Велике Плане био је Свети Тадеј.
Република Српска и њен опстанак доводе се у питање, не толико због непријатељских потеза колико због наших, српских представника у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, којима је лични интерес изнад свега, каректерисан мегаломанијом и бахатошћу, наводи се у саопштењу удружења „Част Отаџбине“
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
На подражавање, којим се замењује сопствена традиција и стваралаштво, срозавају се културе неспособне да одговоре на изазов времена. Подражавање често поприма карикатуралне облике. Тако су се поглавице хавајских племена приликом контаката с Европљанима опскрбиле шиваћим машинама, видевши у њима символ моћи – и те су се машине шепуриле пред улазом у њихове колибе да би после прве кише постале неупотребљиве.
Ето, шта чека НАТО милогору у случају напада НАТО-а на Русију! Биће разбијена у парампарчад, нарочито када се амерички ратни бродови укотве у Бару
Председник Комитета Државне думе за међународне односе Алексеј Пушков је на Твитеру писање „Монда“ прокоментарисао у свом стилу.
„’Монд‘ је, коначно, признао оно што су дуго порицали на Западу: неонацисти и ултранационалисти играју значајну улогу у Украјини. Било им је потребно три године…“
То је систем који се одржава под изговором да су то праведни ратови, да су оправдани у име наше заставе, која поносно вијори над нашим животима. Наша земља је постала много просперитетнија за многе, али у име тог богатства не можемо да оправдамо наш систем као центар за светске вредности, све док изазивамо толике ратове и хаос у свету.
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ запањен је чињеницом да у свом говору председник Републике Србије, који се заклео на олтару Мирослављевог јеванђеља, ниједном није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије. Није макар ни декларативно нагласио да ће се он као председник Србије борити да сачува Косово и Метохију у оквиру своје матице.
Јер, ко данас, на Видовдан, у молитви не осети Обилићеву одлучност и Лазарево спокојство, ко заборави мученика Гаврила и милион људи на Газиместану, или не спомене Москву као Трећи Рим, није Србин и боље да се ни родио није. А онај ко ИЗДАЈНИЦИМА опрости везаног Слободана Милошевића кога воде у Хаг на погубљење и ону сатанистичку седницу владе у Крушевцу 2013.(1) којом две луде покушаше да Небеску Србију угурају у бриселски Хад, нека чека клетву кнежеву на свом породу…
У овој епизоди:
– Сарајевски атентат (06:54)
– Гаврило Принцип херој (13:48)
– Рудолф Цистлер, човек који је бранио Младу Босну (23:55)
– Брисање српских трагова (30:52)
– Душан Топић: Видовдан (39:00)
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…