Албански певач Аријан Агуши у песми под називом „Медвеђа“ уврстио је тај град у „велику Албанију“, а случај је дошао и до полиције, преноси Спутњик. Он у нумери истиче да је Медвеђа увек била део „велике Албаније“ и да ће то поново бити. Помиње и „Косово“ и „Санџак“. У полицији је потврђено да се случај испитује, али је нејасно шта конкретно: непримећено снимање спота или садржај песме.
Шта је Вучић обећао и прихватио иза затворених врата за сада не знамо. Али, Путин ће знати. Сигурно.
Зато верујем да ће посета Вучића Москви за отприлике месец дана бити изузетно занимљива.
Човек који и издају Косова и Метохије успе да представи као победу, Рамуша Харадинаја као најбољу опцију за Србе (а многи су, нажалост, беспоговорно поверовали у то), а глад беду и сиромаштво као незапамћени раст БДП-а јесте политички Худини и хазардер какав одавно није виђен у политиканском сазвежђу и на томе му треба скинути капу!
Постоји пуно медицинске литературе и епидемиолошких доказа који доказују да – ако прве године примите вакцину против грипа, ризик да добијете грип следеће године је већи, ризик да се заразите пандемијским сојем је већи, и ризик да носите у себи вирус и ширите га даље је већи.
То је резултат онога што је вакцина претходне године урадила вашем имуном систему.
Заступати хрватску културну политику у Србији се, у складу са и даље доминантном идеологијом пост-југословенске псеудо-елите, сматра универзалистичком позицијом, док је „српско становиште“, шта год тај појам уопште значио, проглашено најбезумнијим мрачњаштвом. Конструкција црногорског (монтенегринског) идентитета се види као прогресивна, док се српски идентитет априорно одбацује као есенцијалистички и репресиван
Народној скупштини да без одлагања распише референдум о следећем питању:
Да ли Александар Вучић треба да буде разрешен
функције председника Републике Србије?
У уторак, 14. новембра 2017.године, у Доњем дому Парламента Велике Британије се први пут од Другог светског рата говорило о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, и убијању хрватских комуниста, као и покушајима ревизије историје. Презентација је плод рада „Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст“, добротворне организације са седиштем у Лондону.
Србија по први пут у својој новијој историји има човека који је спреман да са највише државне позиције потпише све оно што непријатељи Срба прижељкују. Журба је велика, јер Александар Вучић неће заувек остати на власти, а могућност да то неко уради уместо њега, је никаква. Предаја оних преосталих општина на КиМ где живе Срби, увелико је почела. Све прелази у такозване „косовске институције“.
Зима 2017/2018 у коју Србија у оваквом стању улази, може бити страшнија и леденија него све претходне. Глад, претње, диктатура, социјално дно, а са друге стране, умишљени господар и његови небески чардаци. Таква сценографија је деведесетих година била и на почетку и на крају ратних ужаса. Ко данас може да гарантује да се то неће поновити?
Значительная часть рабочего времени, помимо вопросов истории родного края и России в трагическом 20 веке, была посвящена генералу Ратко Младичу, его личности и борьбе за свободу и независимость Родины, его армии и Сербскому народу, нашим многовековым братским связям.
У децембру ће се у Београду одржати промоција књиге Ранка Раделића „Билогорски презименик“ (прецизнији детаљи ће накнадно бити објављени). *** Подсећање: Изложба и промоција књиге: А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА […]
У овој епизоди:
– Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан (07:00)
– Мисли свеца који је ходао земљом (15:29)
– Ивана Жигон – Грачаница (Десанка Максимовић) (22:41)
– Медицина у средњовековној Србији (28:06)
– Док звијезде горе (36:57)
Требало је бранити Србију у Словенији и Македонији, требало је бранити Србију у Книну и Крајини и напокон требало је бранити Србију на Косову. Али ми имамо све саме изроде на челним позицијама власти, било у држави било у Цркви. Што да палимо свеће сада када треба да се латимо оружја, када треба сада сви као једно да изађемо на Косово, на границу Косова. Да заштитимо своје мртве, жене, децу, људе које касапе тамо
Је ли “одзвонило” лажном свједочењу и промјени исказа свједока у предметима ратних злочина? Готово исто, као у случају Орић, дешава се и на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженим за убиство 12-годишњег дјечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника. Свједоци мијењају исказе, заборављају шта су видјели или чули, а чак их је 90 одсто промијенило адресу и број телефона, чиме су постали недоступни Тужилаштву.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…