„Добијам редовно мејл са фотографијама (PINTEREST) и данас само што не падох у несвест, када сам угледала фотографију ћерке проте Стеве Димитријевића, Десанке-Десе, која је представљена као Албанка. Ту фотографију сам раније објављивала и наравно стављала пуно име и презиме Десанкино, наглашавајући да је Протина ћерка“ – реаговала је Зорица Пелеш, биограф проте Стеве Димитријевића.
Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије и Удружење синдиката пензионера Србије 22.2.2018. године у 12,05 часова, на Тргу Николе Пашића у Београду, организују протест под називом „Ставимо тачку на пљачку пензионера“.
– Не треба доносити никакав закон – тврди Павловић. – Имамо Устав и Закон о сузбијању организованог криминала. Нама треба механизам и надзорно тело да причу изгурамо до краја, а држава би морала да нам каже истину о томе шта се догодило са нашом децом.
У Србији живи доста веома културних и лепо васпитаних људи. У српској елити има доста културних и великих људи, а у новој елити која настаје, таквих ће бити још више. Српски народ има богату културу. Време некултуре и некултурних људи дође, и прође. Сигуран сам да ће у Србији све доћи на своје место, само је потребно време.
Бесмислено је сада говорити о месту Косова у УН, док не буде постигнут договор који би задовољио и Приштину и Београд, на снази је резолуција СБ УН која признаје аутономну покрајину Косово као део Србије, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу агенцији „Бета“.
Ево коначно и ја признајем Косово,
Kocoвo као своју колевку и колевку Србије, као своје родно место. Признајем га као неодвојиви део Србије, јер Косово јесте Србија и Србија је Косово!
Оно што се морамо запитати јесте како је могуће да у Great American Democracy људи који су потпуно лишени интегритета, часности и поштовања истине могу добити одобрење Сената да су подобни за шефа ЦИА-е, Еф-Би-Аја и Националне обавештајне службе.
Такозвана независна држава Косово заиста нема шта да слави. Нити је независна, нити је држава, нити има било какву будућност.
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. коначна је одлука о статусу Косова, то је синтеза интереса свих земаља света. До тог решења се дошло тешким преговорима – под бомбама НАТО – Србије, односно СРЈ, и центара светске моћи. Договор је усаглашаван скоро три месеца, на много нивоа – говори, за „Новости“, Живадин Јовановић, шеф дипломатије СРЈ од 1998. до 2000. године, учесник и „логистичар“ ових преговора.
„Живот има своје услове. Како би човек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан“, поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи.
Имајући искуство са Београдом на води, на коме су препотентна предвиђања власти о брзој реализацији дивотног града уз Саву, упркос општег стручног противљења, довела данас до једног разрованог градилишта са две ругобне незавршене зграде и обећаним „симбол-торњем,“ још заглибљеним у дубоком глибу некадашње Баре Венеције – ето, да нам се не би нешто слично догодило, желели бисмо да укажемо на претњу која се надвила над делом Београда између Бранковог моста и Ушћа. И пре него што градска власт крене са извођењем најављеног плана, осећамо дужност да се осврнемо на штетне последице које би уследиле његовом реализацијом.
Српски политичар са Косова Марко Јакшић изјавио је за ФоНет да је стање на северу Косова и Метохије, после убиства Оливера Ивановића, „чудно и депресивно“ и упозорио да „нико не жели да себи гради будућност на територији у којој се убијају српски прваци“.
Ови простори Влашке и Молдавије, уз историјске сербске земље представљају најстарију цивилизацију протоевропљана и њени староседеоци махом припадају истој генетској хаплогрупи коју научници називају Мајком Старе Европе, колевком Винче, Старчева, Лепенског Вира и Трипоља. Осим непроцењивих археолошких налазишта, Србија, Влашка и Молдавија су и светске велесиле по питању антрополошког наслеђа, атавистичке музике и фолклора а по природном богатству и залихама нафте, гаса, пијаће воде, угља, злата, бакра и уранијума су у европском врху
Усвојена Стратегија у суштини се може посматрати и као формални правни документ о завршетку рата који је колективни Запад водио против Југославије од почетка 90-их година.
Овај рат, инспирисан Северноатлантском алијансом на челу са САД, био је усмерен на распарчавање Југославије – велике и утицајне земље од које су зависили сви политички процеси на Балканском полуострву, на мале и беспомоћне државице, које би касније једна по једна биле уведене у зону западне доминације.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…