Претрес због жалбе у предмету Радована Караџића пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове у Хагу /Хашки механизам/ биће одржан у понедјељак и уторак, 23. и 24. априла.
Иза 21 одржане Еко-конференције остало је преко 2.000 научних радова објављених у целовитом облику које је писало око 5.000 аутора из педесетак земаља са свих континената осим Аустралије. Радови са Еко-конференције су постали назаобилазни део светске научне баштине, а име Новог Сада познато широм света.
Ова чудесна и потресна прича о Јегору и његовој кћерки јединици Јекатерини, као и о његовом каменитом путу од саме морске обале до на врх Челобрда, послужила је драмском писцу Види Огњеновић као инспирација да напише драму „Јегоров пут“, која је премијерно изведена на будванском „Граду театру“.
Понекад прочитате нешто толико очигледно да једино можете да реагујете са „јасна ствар!“. Тужно је, међутим, да та јасна ствар почесто није јасна и очигледна онима који троше пореске доларе што смо […]
Веровали или не, један од најбољих извозних производа Русије данас је цртани филм „Маша и медвед“. Девојчица по имену Маша и њен пријатељ шумски медвед успели су да надмаше све Дизнијеве пројекте у последњих неколико године и то по свим мерљивим параметрима и стандардима.
Мистериозни мушкарац стајао је у петак (20.4.2018) извесно време испред Основног суда у Новом Саду.
Ћутао је и у рукама држао папир са огромном црном тачком.
Није правио никакве покрете али је и поред тога скренуо пажњу грађана…
Овај комплекс је и највеће стратиште, после Колубарске битке, кад Ваљево постаје град-болница у време пегавог тифуса 1915, када су сви јавни објекти у Ваљеву претворени у болнице, а тадашња касарна 17. пешадијског пука била је прва и највећа резервна војна болница, у којој је живот окончала и наша највећа сликарка, болничарка Надежда Петровић. Малобројни српски санитет подједнако је лечио болеснике и наше и непријатељске војске.
Требало би веровати да је земни век загледан у душу, и да су наши тестаменти, дубоко у нама. Време ће показати, и они будући, што ће се спорити са нама; какав је требало да буде одговор на питање: а шта кад су и поседнички и духовни тестамент једно? И шта кад је тај посед Косово? Очигледно, стојећи пред Сфингом, немоћно и уплашено, не можемо разлучити ни шта је лажа ни истина, и стога тупо гледамо у шарене рекламе, заборављајући одговор.
Већи део простора те зграде је откупљен од досадашњих власника, рекао је Вучевић у разговору са новинарима и додао да је за реализовање пројекта „Кућа бана Јелачића“ Република Србија, на иницијативу председника Александра Вучића, одобрила средства (600.000 евра) а Покрајина ће платити реконструкцију тог објекта.
Кристина Ракуљ, Вања Попов и Миља Радосављевић, студенткиње Факултета организационих наука, под менторством професорке Весне Дамњановић и Ање Копривице, победиле су на светском Такмичењу будућих лидера у Лондону.
Проф. др Бранислав Ристивојевић је редовни професор Правног факултета у Новом Саду. На трибини је између осталог говорио о правним пропустима и недоследностима које је Уставни суд направио одбацујући расправу о иницијативи за оцену уставности законске регулативе о обавезној вакцинацији као и о примеру Аустрије и Немачке које су проблем решиле на други начин.
У јулу 2017. године отпочела је да тече последња фаза у процесу признања независности тзв. Косова од стране Србије. Тада је српски председник Александар Вучић (од 2012. године први потпредседник, од 2014. премијер, а од 2017. председник Републике) позвао на отпочињање унутрашњег друштвеног дијалога о Косову и Метохији, да „то бреме не би остављали потомцима, већ да би сви заједно пронашли трајно решење и искључили сукоб као опцију“.
Општа уредба о заштити података (General Data Protection Regulation – GDPR) која 25. маја почиње да се примењује у државама чланицама Европске уније, пре свега даје појединцу већу контролу над подацима који се о њему обрађују, речено је на дводневној Међународној конференцији “Општа уредба о заштити података о личности” која је одржана 17. и 18. априла у Београду.
Скулптура је висока око 1,80 метара: на левој страни врха зарубљене пирамиде је зарезани шипак, чија „крв“ симболизује почињени геноцид над Јерменима. Натпис „Ова патња се тиче свих нас“ је на јерменском, немачком, турском и енглеском језику.
Према одлуци Градског већа од 16. априла, споменик мора бити уклоњен „schnell“, брзо. Разлог? Зато што „акција“ није била најављена градским властима, па тиме ни одобрена.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…