Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну. Можда ће стрела, после извесног времена, почети да нам говори и још неке (и нечије) еврореформаторске мантре, попут: „Ја волим Англеу Меркел… Никад, али никад се нећу кандидовати за председника…









Коментари читалаца…