„Сила је сада изнад закона… И ако се на њеном путу нађе било које међународно право, биће једноставно елиминисано! Када се нешто слично десило са „Лигом Народа“, дошло је до Другог светског рата. Начин на који се данас од стране неких (НАТО) испред свих осталих стављају једино лични интереси, може једино да се опише као ТОТАЛИТАРИЗАМ!“

…НАТО рат против Савезне Републике Југославије вођен је 1999. не због „хуманитарних побуда“ како је то лажно представљено међународној јавности, уз фабрикацију Рачка (8) и других (наводно изазваних од стране Срба) „тешких инцидената“, већ да би се исправила „грешка“ генерала Ајзенхауера (5) који је „пропустио“ да у завршници Другог светског рата, 1945. трајно војно окупира Југославију, и тако спречи совјетско војно присуство на Балкану.

Противно свим легалним нормама и међународним конвенцијама, учесници ове евроатлантске конферениције су прогласили тадашњу Савезну Републику Југославију илегалном државом – свесно кршећи Хелсиншки акт (4) о неповредивости државних граница. Евроатлантисти су даље сами признали током конференције да им је највећа препрека у остваривању те прљаве намере била постојећи правни поредак у Европи, који није дозвољавао да се таква одлука правно легализује – те су донели одлуку да у случају Србије примене амерички легални систем који садржи довољно „правних рупа“ за тако нешто…