Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвеститори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Некадашњи османлијски „Новопазарски санџак“, данас је поново у две самосталне државе, Србији и Црној Гори, те наследници некадашње „претече ЕU“ зато и рециклирају идеју о „санџачкој посебности“, увијајући је вешто у обланду „европске прекограничне регије“ како би се тобож побољшао животни стандард њених становника, који ипак следе своје „традиције“!
2007. године је од укупног броја становника на Косову и Метохији било 92% Албанаца, 5% Срба и 3% осталих. Колико ћемо тамо Срба затећи за 50 – 100 година? Шта ћемо тамо затећи у материјалном смислу? Хоће ли бити уопште наших цркава и манастира? Ако наша политичка генерација није спремна да се жртвује, на основу чега изводимо закључак да ће то бити спремна да уради нека генерација после нас?
Aутори богохулног филма „Матилда“ заправо бескрупулозно ударају не само на пребогату духовно-културну и државотворну баштину Русије и Руског света и руско национално самоосећање, него и на духовне основе свеколиког наслеђе Хришћанског Истока, на Цркву од Истока као светодуховску надахнитељку и одгајатељку тог наслеђа.
Дјецу грдимо, па и бијемо када лажу… А политичаре? Ко ће једном њих да бије за свакодневне лажи. Грдње не вриједе, јер оне помажу код савјесног и поштеног свијета. Код криминалаца и политичара оне су недјелотворне
Знате ли где су стари дубровачки извори, али и велики османлијски путописац Евлија Челебија (25. март 1611. Истанбул – 1682. Египат) и Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића записали да је сахрањен Милош Обилић?
Како је кренуло, следећи председников ауторски текст биће посвећен НАТО пакту као савременој Мајци Терези која нас је бомбардовала зато што нас воли и од које се може много научити о љубави и срећи.
Промоција је у току, а јуче су се са овим фестивалом упознали и становници, али и гости Београда.
Према финансијском извештају Ер Србије из 2014, та компанија годину је завршила са минусом од 67 милиона евра. Губици ове компаније покривају се из буџета Србије, а само у 2014. Влада је упумпала 69.318.442 евра у Ер Србију. Оно што је још горе јесте чињеница да се финасијки извештаји ове компаније чувају у строгој тајности, пише Open source investigations (OSI).
„Човек ако не опстане духом, сопством, он више није човек. А овде нам овај врховник говори да треба да мењамо нашу свест. Под условом да је много паметнији него што је, и да је натчовек, он то не би смео да каже, јер свест се не мења ни керу. Ако си узео кера, Немачког овчара, нећеш ти од њега правити рот фајлера, пудлицу или теријера. Он је немачки овчар. Ако ти то мењаш ти си кретен. А овде то имамо са највишег места у држави да хоће да мењају свест народу, од човека који није изабран него постављен.“
У овој епизоди:
– Краљ Петар I Ослободилац (03:54)
– Сећање на Арчибалда Рајса (12:04)
– Весна Радовић: „Љубичице за Ану“ (20:01)
– Мудре мисли и изреке (27:35)
– Последња проповед о Србима (34:06)
Тешић каже да је 16 месеци без прекида одолевао албанским терористима и НАТО бомбама, био у епицентру зрачења касетних бомби и зарадио карцином јетре, а после свега доживео да му његова војска и држава суде за ратни злочин!
Можда ћете се запитати зашто баш ја ово пишем! Зато што сам Патриота! Онај ко није Патриота, он је жив, а мртав. Мртав а безимен. Данте је издајнике своје домовине ставио у најцрњи круг Пакла.
Мене су отац Радомир и мајка Јасна са пет или шест година увели на Поље Косово преко епске поезије, читајући ми је свако вече. Ја сам већ тада огрезао у миту, алегорији, метафори. У будућој побједи и слободи. И данас сам на Пољу Косову, постојаније него тада.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…