Године 1973. у манастиру Ћелије Данас је рођендан Пресвете Богомајке. То значи, данас је рођендан једине истинске Радости у овоме свету, једине истинске и бесмртне Радости. Гле, „Њено рођење, вели се у […]
Године 1973. у манастиру Ћелије Данас је рођендан Пресвете Богомајке. То значи, данас је рођендан једине истинске Радости у овоме свету, једине истинске и бесмртне Радости. Гле, „Њено рођење, вели се у […]
Српски евро-ентузијасти добро дошли у европски „котао за претапање”, у коме су образовање, наднице, радничка права и владавина права прилагођени навикама становника Малија и Авганистана! И нека вас при томе не радује притајена осветничка помисао да ће афрички образовни и здравствено-социјални ниво права и услуга у ЕУ подједнако погодити и некадашње „беле” колонизаторе, јер европско „црно племство” никада није живело тамо где је живео обичан свет.
И зато је вечерашња утакмица у Пиреју, вечерaшњи испраћај српске кошаркашке легенде на туђем тлу, за Србију прворазредни политички догађај, пре свега као још један споменик политичком лудилу у које актуелни режим гура српски народ. Мржња и бахатост коју садашња српска власт испољава, не само према политичким противницима, већ и према политичким неистомишљеницима, мора забринути сваког разумног и моралног грађанина ове земље.
Одбор поверилаца зрењанинске Југоремедије упозорава да је продаја фабрике за 1,9 милијарди динара, оглашена пре два дана, бесмислена ако јој не буде враћена регистрација за лекове.
Гости емисије „Дебата” били су др Јована Стојковић, психијатар, мајка троје деце, и Предраг Златановић, предузетник, родитељ који је спреман да иде у затвор, само да му не би вакцинисали дете. Тема емисије је била обавезна вакцинација деце у Србији.
*Ни три овце да сачувају
– Да је Србија иоле пристојнија земља, поједини људи који су код нас министри у Влади Србије и челници важних институција, не би могли на основу знања и стручности не да буду ту где јесу, већ не би могли да воде ни земљорадничку задругу у неком омањем селу – оценио је Добрашиновић.
Да поновимо, бомбама и муницијом са осиромашеним уранијумом били су бомбардовани СРЈ 1999.године, Војска Републике Српске 1994. и 1995.године, Ирак у Заливском рату 1990. и 1991.године. Да ли ће се на томе стати? Ако настави да се ОУ користи у војне сврхе, нема сумње, човечанству прети катастрофа, пре или касније.
Ви се питате, оправдано, зашто се протерани Срби не враћају на Косово? А не питате се зашто фамозни „спасилац Срба“ и „усрећитељ (=унесрећитељ) Србије“ Вучић, за коју мисли да је његова приватна прћија, ништа не предузима за заштиту преосталих Срба широм Космета? А и како би кад је то најординарнији лажов и манипулант! Претенциозно и нарцисоидно до болести је опседнут собом и својом најпримитивнијом „величином“! Србија под њим тоне све дубље и дубље, и све је отуђенија од свог Народа и Себе саме.
Одговорност интелектуалаца у Србији данас је, пре свега, у успостављању атмосфере презира према „добровољном ропству“ њених компрадорских власти у процесу размене „свега за ништа“ – чему је основ одрицање од Косова и спровођење погибељних економских програма који су направљени у ММФ-у. И пасиван однос према та два питања значи одсуство здравог разума у интелектуалном напору.
– Сједињене Државе су разориле међународно право, а сада покушавају да другима држе лекције. То је најгори могући цинизам. Нека прво врате Србији Косово! – закључио је шеф Комитета Државне думе Русије за послове ЗНД и евроазијске интеграције.
Према анализи доступних података на интернет страницама хрватских судова надлежних за првостепена суђења за ратне злочине, у септембру су заказана суђења у 11 предмета који обухватају 22 оптуженика.
Данас почиње суђење Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, у чијем предмету се очекују завршне ријечи оптужбе и одбране, а за сутра је заказан наставак суђења пензионисаном српском генералу Бориславу Ђукићу, саслушањем свједока видео-везом из Београда.
У селу Штитково, код Нове Вароши, почело је снимање руско-српског филма о НАТО бомбардовању Србије под називом “Балканска међа”.
Сваке године на дан свршетка битке, 22. септембар, дешава се необјашњиви феномен. На тај датум већ пуне 103 године нема цвркута птица, као да сва природа, читав шумолики крајолик у тишини служи помен незнаним и знаним несретницима који уснуше вечити сан на Мачковом камену.
Треба ли још нешто да се каже, да би нам свима било јасно да је можда ипак боље да останемо „ненормални“? Да упорно бранимо своје, да црно зовемо црним, бело белим, лаж лажју, рат ратом, Харадинаја убицом и зликовцем, Косово окупираном територијом, а Бриселски споразум противуставним и незаконитим актом подривања државности Србије. Да говоримо како јесте, и поступамо по правди, најбоље како знамо. Да одбацимо једном за свагда те „болне реформе нашег менталитета“ као голо застрашивање и политичко насиље
Коментари читалаца…