Не тече после посете мед и млеко по улицама Кос. Митровице, нити су смарагди по сокацима енклава… НЕ!
И даље је мука, и даље нема слободе кретања, и даље се тешко и небезбедно живи.
Вучић је хтео да сруши косовски мит, али да створи мит култа своје сопствене личности.
Неки су ипак насели, упркос свему.
Финансирањем државног пуча 5. октобра 2000. године у Србији је наметнута вазална америчка власт која је разном приватизацијом, учлањењем у подорганизације НАТО пакта и разним другим споразумима разорила државу. Снажан талас аутодеструкције преплавио је српску просвету, медије, војску, друштво па чак и Црквено устројство да је данас највећем броју младих људи сан и најбољи животни избор да напусте Србију. За то време и даље огољено, директно и без устручавања, америчка администрација вређа и понижава свест и достојанство сваког Србина у његовој матичној држави намећући му лажну кривицу за злочине које над другима није починио већ су измишљени како би била оправдана њихова агресија али и будући кораци ка уништењу тог истог народа.
Закон је писала група феминистичких НВО, а не Министарство правде нити неко државно тело. Нису га увеле Немачка и велике европске земље. Закон је проширио појам насиља на: расправу, незадовољство, материјални недостатак, па чак и поступак који још НИЈЕ УЧИЊЕН! Закон повећева насиље уместо да га спречава.
У овој епизоди:
– Сабор светих новомученика јасеновачких
– Сећање на Саву Шумановића
– Момчило Гаврић – најмлађи војник у Првом светском рату
– Прича из Првог светског рата
– Погрешна љубав
Јуче је у подне у Пироту почело тајно суђење Десимиру Стојанову, председнику месне заједнице Ракита из села Ракита на Старој Планини.
Проф. др Борислав Каменов, имунолог-педијатар, у овом интервјуу говори о важности безбедне вакцинације деце: „Само здрава деца могу БЕЗБЕДНО да се вакцинишу“.
Српски војници и полицајци су одбранили сваку стопу заветне светиње!
Свака стопа заветне светиње је крштена крвљу наших јунака!
Те стопе би требало да су Вам светиња, свака од њих је међа Србије, свака од њих је јаук мајке за херојем који је знао шта брани и због чега не узмиче ни педаљ!
Једноставно, многи грађани су се „веома лако“ идентификовали са Мајком Стојанком, и њену личну борбу доживљавају као симбол колективне борбе свих потлачених грађана, који охрабрени њеним примером, ових дана постају све више „грађани непокорни“…
У Београду је данас, потписивањем Меморандума о сарадњи, основан савез Чувари Србије 1244, чији су оснивачи представници 15 политичких покрета и организација са територије целе Србије.
Шта ћеш рећи старцу кад стане пред тебе и ћутке те прострели погледом?
Хоћеш ли тим очима пуним Србије објаснити како се то видик рaзграничава, како ћете то негде на хоризонту повући црту докле је Србија а одакле мит?!
Знаш ли да те очи не гледају у тебе већ у теби непојмљиве даљине где се Србија за вјек- вјекова окумила с Господом Косовом и Метохијом!
Пред најављени долазак Александра Вучића на Косово и Метохију, над Србима се врши све већи и јачи притисак! Ретки међу њима одважили су се да се побуне јавно.
Отварању новог железничко-друмског моста преко Дунава код Новог Сада, а на месту некадашњег Жежељевог моста, није присуствовао и његов пројектант Александар Бојовић. Одсуство човека који је заслужан за градњу приметили су представници медија, али на отварању није било могуће сазнати разлоге због чега он није присутан.
Министарство и ваши сарадници су у овим случајевима апсолутни кривци, а ви ћете бити кривац лично од часа када сте сазнали, ако нисте то спречили. Ово није васпитавање и образовање, господине министре, ово је та ваша евроунијатска, бриселократска „едукација“ којом манипулишете нашом децом и „мењате свест“ нашим будућим генерацијама. Ово заташкавање истине, не једино, није случајно. И није само у просвети. То је намерно до мере да нам петнаестогодишњаци не знају ни ко је био Стеван Синђелић. То је намерно потирање националног идентитета српског народа.
Господине министре, то је убиство српске националне свести са предумишљајем.
„Ова клетва се приписује слепом гуслару Филипу Вишњићу. Тако је и заведена у Музеју Срема. Мени се пак чини да је новијег датума и да је настала, по узору на Вишњићеве гусларске песме, негде у доба битке за Конкордат. То је време кад се Патријарх Варнава упокојио. Значи да је песма стара око осамдесет и неку годину. Лепо се уклопила и у данашње време, јер се ништа није променило“, каже Драгомир Антонић, етнолог.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…