Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
Колико невероватних епских битака, храбрих дела, надљудских подвига, часног држања и судбоносних прича више неће бити испричано. Умишљени господари наших судбина, а заправо слуге сатанине, стратегијом наметања самозаборава од нас праве људе без прошлости, који се не сећају онога шта је јуче било, а камоли даље прошлости, и који дају значај само својим тренутним потребама. А без прошлости нема ни светле садашњости ни светле будућности.
УК „Пароброд“, „Народни музеј“ Чачак, Удружење „Култура ћирилице“, Савез потомака ратника Србије од 1912-1920 ОО „Мајор Драгутин Гавриловић“ Стари град Београд, организовали су изложбу под насловом „ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ – ЖИВОТ И ПОБЕДЕ“. Изложба је отворена 1.новембра и трајаће до 13.новембра 2017.године у УК „Пароброд“, Капетан Мишина 6а, Стари град, Београд.
И узалуд сам очекивала дефиле, полагање цвећа, достојанствено одавање почасти погинулим борцима, али и жртвама које је окупатор иза себе оставио, дан је протекао као да се баш ништа значајно није догодило.
Срамно. Ћутање званичника, тајац медија заједно резултирају тишином која завија, звони и вришти отприлике као сирене пролећа ’99.
Поводом такозване иницијативе министра војног Александра Вулина, да се дан ветерана обележава 4. децембра, ратни ветерани једногласно изражавају своје противљење и наглашавају да је одабир тог датума апсолутно неприхватљив.
„Мене само погађа што у Србији још постоје, ја сам им то име одавно дао, „НАТО добошари“, који све покушавају да демантују, којима никако не годи да се чује истина. А знам веома добро да тиме што покушавају да нас демантују, они у ствари перу своју савест, рекао је Лазаревић.
У вези наведеног састанка и накнадног давања детаља и чињеница о њему на сајту УВПС, осећам потребу да изнесем неке чињенице које су скривене од пензионисаних војних лица и јавности Србије.
У Београду, 21. октобра 2017. промовисана је монографија јубиларне 40. класе Школе националне одбране, највише војне школе образовања српских официра за највише дужности у систему одбране отаџбине.
И на крају, као закључак, за Прву међународну конференцију предлажем следећи закључак: На бази анализе докумената командовања у Војном архиву извршити реконструкцију операцијских борбених дејстава Војске Краљевине Југослaвије у Другом светском рату 1941-45. године.
23. октобра 1912. године почела је битка код Куманова, освета Косова, Бој изнад векова, догађај за који су живеле генерације и генерације Срба од Косовске битке до тада. Зеки-паша је напао подједнаким снагама на потезу од Пчиње до Скопске Црне Горе, по густој магли и тмуши, концентришући их тамо где је мислио да су Срби најслабији, са циљем да се уклони између србских армија и настави напредовање у долину Ј.Мораве. Највећи терет напада турских низама поднела је Дунавска дивизија првог позива, коју су нападале чак 4 турске дивизије и мрвиле јаким артиљеријском канонадом.
Министар одбране Ву Лин (у преводу с кинеског: неспособан за војску) жели да прогласи 4. децембар „Даном ратника“.
Уместо ВИДОВДАНА — традиционалне Крсне славе и свечаног дана србске војске, као вечног подсећања на мученичком крвљу потврђено опредељење за Царство Небеско и слободу у Христу — еврофанатични колонијални управници Србије желе да нам наметну још један у низу безличних сурогата (мање вредних замена), како бисмо заборавили на Часни крст и Слободу златну.
Руски контраадмирал Михаил Михајловић Весјолкин (1871-1918) је као командант крстарице «Бородино» деловао на Дунаву указујући помоћ Србији у Другом балканском рату, а током Првог светског рата руководио је Експедицијом посебне намене на Дунаву, која је имала задатак да дотура помоћ Србији током 1914. и 1915. године.
Научни рад објављен у Збирци апстракта и на ЦД-у после излагања на Симпозијуму о теми „Теоријски и практични аспекти савремених операција“ у Војној академији (Школа националне одбране), Београд, 20. априла 2004. године. На симпозујуму је проф. др Светозар Радишић наступио као члан Кабинета НГШ Војске Србије и Црне Горе.
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…