Поставља се питање како ће заменити Вучића и његов СНС картел на власти.
Опозиција у диктаторским режимима нигде није јака, па ни у Србији. Контролисана је, а већи део и поткупљен.
У току је стварање плана ко ће после зауставног времена преузети власт у Србији. Да ли ће картел заменити друга мафија, или ће доћи људи који ће стварати институције?
У Србији већ дуго не функционишу институције већ политички ауторитети. То, истина, није почело са Вучићем, али са њим је свакако достигло кулминацију, која превазилази чак и ону чувену Титову реченицу да се “не морамо увек држати закона као пијан плота”.
Србија може да постане држава чији су држављани (грађани) задовољни и поносни што живе у таквој држави. Народ (држављани) ће поштовати и следити елиту (државнике) која поштује народ и брине о народу (свим грађанима), и која, када наступи тешко време, носи бреме заједно са народом. Добри и мудри људи могу и морају да се баве политиком. Ако се поштени и паметни људи не укључе у политику, нећемо добити нову елиту. Са лошом елитом, нестаје народ. Без добре елите, нема ни народа.
Трибину под називом „Центри за социјални рад и разарање породица у Србији”, у Српском културном центру (Врачар, Скерлића 12, код Храма Светог Саве у Београду) организује Савез удружења „Породични сабор”, у четвртак, 30 новембра, у 19 часова.
Учесници трибине су: Душко Велковски (новинар), Драгослав Љубичановић (адвокат), оштећени од стране Центра за социјални рад Звездара и представник Центра за социјални рад Звездара.
*До дана данашњег, упорно се у Хрватској истиче како је Србин, Светозар Прибићевић, образложио Александру молбу за уједињење, што је ноторна лаж! Молилац који је образложио молбу, био је члан HSP, фракције „милиноваца“, посланик Анте Павелић звани „зубар“, да би се разликовао од свог младог и дрчног страначког имењака!
Гост емисије: Ненад Станић, ветеран са Кошара.
Тема: Права и захтеви ратних ветерана.
Аутор и водитељ: Вук Станић.
Пало ми је на памет да их стрељам, али сам се плашио. Страх ме је било јер ме је у рат на Косово испратио командант Главног штаба Војске Републике Српске, генерал-пуковник Ратко Младић овим речима, цитирам: „Славко, не ти него било ко, ко је под твојом командом, не сме да убије нејач, цивила, жену, старца, или војника кога си заробио и разоружао“. То је био случај са 64 бандита које сам ја разоружао.
Добар део опозиције данас у Србији, нажалост, део је колонијалних управљачких и идеолошких структура које су тек алтернација (не алтернатива) владајућем компрадорском режиму. Космет је, вероватно, најбољи лакмус за деловање те опслужујуће аутоколинијалне елите. Суверенистичка опозиција, у име јединственог антивучићевског фронта, вероватно не би смела да окреће главу од од таквих сигнала лојалности атлантистичким центрима моћи и њиховој идеологији.
Американци и њихови сателити данас се према Србима понашају као да је бомбардовање било неизбежно, па као да нису убијали децу и цивиле где су се затекли, у кућама, на мостовима, улицама, пијацама…
„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
Чворовић подсећа да, као прво, ратификовани међународни споразуми имају већу правну снагу од домаћих закона и стоје у хијерархији правних аката између закона и Устава. Овакав положај међународних споразума, па и Споразума о слободној трговини са Русијом чини одговорност Владе Републике Србије и надлежних министарстава већом.
У Нишу, 25.11.2017. у организацији Еколошког покрета Ниша, одржана је јавна дебата о (не)обавезној вакцинацији. На трибини су говорили: проф. др Јелена Војиновић, др Јована Стојковић, проф. др Зоран Величковић, др Марко Марјановић и Иво Струјић, адвокат.
„Поновно активирање Рајсове једино може да значи то да ће прво уследити озбиљни притисци на Србију да призна независност Косова, а затим ће се вероватно ангажовати на сређивању стања у БиХ по америчком укусу“…
Дакле, памет у главу и Христа у срце. Нема никакве потребе да журимо у трулеж Европе који за себе тврди да је прва и последња Европа. Једну Европску Унију смо имали – звала се Социјалистичка Федеративна Република Југославија, била је интегрисана више но што ће бриселска творевина икад бити, имала је и свој културни и привредни простор, и комунизам и екуменизам – и распала се, у крви и ужасу. А зашто? Зато што је, по Светом Николају Жичком, била „пркос Богу и Светоме Сави“. Хоћемо ли, журећи у Европу без Христа, а са „намесником Христовим“ у Риму, опет да пркосимо Богу и Светом Сави? Ако хоћемо, онда је наш нестанак неминован. И нико, па ни Бог, Који нам је дао слободу да бирамо, неће моћи да нам помогне и спасе нас од нас самих.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…