Овај посао водила је, како пише „Политика“ Група за заштиту од насиља и дискриминације при ресорном министарству, коју чине психолози Гордана Меденица и Смиљана Грујић.
Оне ће, по свему судећи, бити разрешене дужности.
Прихватни центар за мигранте у Шиду се затвара, а у скором року, изместиће се и мигранти из центра Београда, изјавио је данас државни секретар Министарства рада Ненад Иванишевић.
Он каже да је Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима Српско-руског хуманитарног центра „на чекању“ још од августа 2014. године.
– Западне земље имају примедбе, иако су они то исто, а и више од тога, добили споразумима са Србијом – рекао је Дачић.
Да још једном резимирамо, из претходно наведеног једини закључак који се може извести је да министар одбране урушава углед Војске Србије и спроводи приватизацију Војске Србије изнајмљујући је за промоцију естрадне сцене или у најблажем случају све ово прећутно одобрава.
– Бојим се да на Балкану опет не дође до рата – каже Пономарјева. – У Македонији је после избора ситуација постала још нестабилнија. Косово је бомба успореног дејства. Историја не прашта грешке, зато Србија мора да јача своје савезништво с Русијом. Не сме се догодити да остане без иједног искреног великог савезника, јер сама не може да се одбрани од агресора.
Хрватска је упропастила Агрокор да би од себе одбила руске финансијске инвестицијe. Разлог овоме је геополитички: ојачање простора НАТО-a између Балтичког и Јадранског мора – „Интермаријума“. Чим је европска окомица упрта у јадранску упорницу, Хрватском је завладала инвестициона несташица.
Највећа хрватска приватна компанија Агрокор је деценијама изгледала као лидер економије у региону. Њена пропаст је узрокована низом лоших одлука које са становишта хрватских интереса нису ни економске ни комерцијалне, већ су мотивисане политиком потискивања руског инвеститора.
Наши политичари, изгледа, већ су се уплашили. Или су можда и сами део колонијалних структура атлантиста, па само раде свој посао. Зато Београд ћути.
Али, ако се неко ућутао зато што се препао, неће се ћутањем спасити. Мора се викати, ако се неће завршити као роб. Јер против себе немамо „обичан људски дух“, него људе који се не боје да чине највеће зло. Против себе имамо Легион (Мк. 5:9).
Милан Стаматовић, председник општине Чајетина изразио је велику захвалност на подршци за свесрбску мобу за изградњу гондоле на Златибору свима који су били присутни.
Позивамо све људе добре воље да дођу на Трг Републике 14. маја на “Сверодитељски састанак“ уз јасну поруку: Покажимо да је наша љубав према нашој деци и породици јача од мржње евроунијата и геј–лобија, да можемо и хоћемо да заштитимо нашу децу и наше породице!
Чупање струјомера и постављање нових, са даљинским очитавањем у одсуству домаћина, ненормално велике цифре без основа на новим бројилима, непоштовање жалбеног рока, лоша евиденција камате приликом парцијалних исплата дуговања…
Коначни закључак је да је број грађана са сличним проблемима страховито велик и траје недопустиво дуго. Нико од надлежних не жели да се удуби у свакодневне муке ових људи, чак ни људске жртве нису довољан аларм да се држава системски позабави решавањем овог распрострањеног проблема.
Легитимни државни органи – скупштине 135 општина и градова се једногласно изјасне против ГМО и производа од ГМО.
Ако им то није довољно да уваже вољу народа, онда идемо и на референдум.
И победићемо их без обзира ко ће бројати гласове!
Продали су све ресурсе воде и земљишта за „тепсију рибе“, а сад хоће да
продају и здравље наше деце, унучади, праунучади, чукунунучади, …
Морамо се изборити за референдум за Србију без ГМО!
Влада Србије морала да пред МСП покрене поступак против Француске, због кршења у случају Харадинај правила aut dedere aut judicare. Овим би се на оптуженичку клупу довела држава чији су властодржци, као пиони западне псеудоимперије, држали крваве лекције о људским правима, од Југославије до Сирије. Тек би тужбом пред МСП Србија на одговарајући начин поручила званичној Француској да склони своје прљаве руке са српског Косова и Метохије.
О ПУТУ У САД 1983. И РАСПАДУ СФРЈ: Пажљиво сам све бележила и по повратку откуцала 360 страница. Нажалост, сав материјал узела је СДБ и „замолила“ ме да о томе никоме не причам. Причали су тада у Америци о стварању велике Албаније на српској, македонској и грчкој територији, расељавању српског народа и насељавању избеглицама и илегалним емигрантима из Западне Европе. Све што сам тада сазнала, остварило се или се остварује.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…