Како је кренуло, следећи председников ауторски текст биће посвећен НАТО пакту као савременој Мајци Терези која нас је бомбардовала зато што нас воли и од које се може много научити о љубави и срећи.
Према финансијском извештају Ер Србије из 2014, та компанија годину је завршила са минусом од 67 милиона евра. Губици ове компаније покривају се из буџета Србије, а само у 2014. Влада је упумпала 69.318.442 евра у Ер Србију. Оно што је још горе јесте чињеница да се финасијки извештаји ове компаније чувају у строгој тајности, пише Open source investigations (OSI).
„Човек ако не опстане духом, сопством, он више није човек. А овде нам овај врховник говори да треба да мењамо нашу свест. Под условом да је много паметнији него што је, и да је натчовек, он то не би смео да каже, јер свест се не мења ни керу. Ако си узео кера, Немачког овчара, нећеш ти од њега правити рот фајлера, пудлицу или теријера. Он је немачки овчар. Ако ти то мењаш ти си кретен. А овде то имамо са највишег места у држави да хоће да мењају свест народу, од човека који није изабран него постављен.“
Тешић каже да је 16 месеци без прекида одолевао албанским терористима и НАТО бомбама, био у епицентру зрачења касетних бомби и зарадио карцином јетре, а после свега доживео да му његова војска и држава суде за ратни злочин!
Можда ћете се запитати зашто баш ја ово пишем! Зато што сам Патриота! Онај ко није Патриота, он је жив, а мртав. Мртав а безимен. Данте је издајнике своје домовине ставио у најцрњи круг Пакла.
Мене су отац Радомир и мајка Јасна са пет или шест година увели на Поље Косово преко епске поезије, читајући ми је свако вече. Ја сам већ тада огрезао у миту, алегорији, метафори. У будућој побједи и слободи. И данас сам на Пољу Косову, постојаније него тада.
Тихо продирање НАТО-а у Србију је крајње лоше и противно вољи већине грађана Србије, а и крајње понижавајуће према свим жртвама које су страдале у НАТО бомбардовању. Србија је институционализовала сарадњу са НАТО и она реално тиме не може да заузима неутралну или балансирајућу позицију.
Треба ли да наглашавам да нико из редова српске власти није реаговао на ово отворено залагање за подривање суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. А Вучић је био свемогући председник владе. О Аћиф-ефендији, од Хитлера одликованом фашисти и српском кољачу, који нам се са спомен плоче још увек руга из центра Новог Пазара да и не говорим…
„Наша државна каса била би значајно пунија, како год да решимо проблем, са друге стране решавање дугорочног односа са Албанцима ослобађа енергију, заједнички можете да лобирате, а не једни против других, Србији приближавате луку Драч, Албанцима отварате путеве кроз Србију, да нам остављају новац и не иду три дана дуже до Европе, преко Црне Горе и Хрватске”
„Насловна страна новог броја НИН-а изазвала је бурне реакције. Апсолутно нам није била намера да увредимо жртве холокауста, већ искључиво да критикујемо Владу Србије за непоштовање важећих закона о раду и штрајку, које је сама предложила. Свеједно, очито је да постоје читаоци које је повредила провокативна илустрација на насловној страни и њима се извињавамо. Милан Ћулибрк, главни уредник и Колегијум НИН-а“
Припремају се маневри „Регекс 2018.“ која ће бити одржана идућег октобра, који ће бити досад највећа вежба тог типа. Засад је позната само груба скица вежбе, тећ ће се разрадити место, број учесника и тачан сценарио.
За Рио Тинто, његове локалне сараднике и међународну финансијску камарилу која иза њих стоји, српски рудник литијума је остварење мокрог сна, безусловно win-win deal. За српску државу и народ тај дил испољава сва обележја циничне пљачке непревазиђених размера.
„Александар Вучић је за антлантисте суво злато за примену постоктобарске есенције која слама српски фактор!“ – каже др Петровић.
Разлог за то је, како гласи званично објашњење градских челника, „претварања пољопривредног земљишта у грађевинско“.Реч је углавном о житељима такозване седме градске зоне чију највреднију имовину представљају управо њиве и друго пољопривредно земљиште.
Данас на Универзитету у КМ студира 12.000 младих, не само са Косова, већ и из целе Србије. Они у многоме чине Косовску Митровицу живим и динамичним градом. Колико ће од тих 12.000 остати у Митровици када њихов универзитет постане „косоварски“ или „локал-напредњачки“? И на шта ће Митровица и Север Косова да личе да када из њих оду студенти и професори?
Е, тако се убија Србија на Косову. Тако се крчми Србија.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…