Удружење грађана „Источна алтернатива“ поднела је иницијативу за подизање споменика амбасадору Виталију Ивановичу Чуркину, сталном представнику Руске Федерације при Уједињеним нацијама и доказаном пријатељу Србије и српског народа.
Смешно је објашњење да је „фискална консолидација“ урађена са рекетом над пензионерима од 50 милиона евра месечно, циљ тог терора је да се превари читава нација и уједно обезбеди 700.000 „сигурних гласова“.
Бављење политиком је постала вјештина причања прича у којима су ликови – грађани.
Данас је у просторијама Прес центра Удружења новинара Србије у Београду, одржан округли сто о Косову и Метохији, на којем су учествовали Бошко Обрадовић, проф. др Слободан Самарџић, др Марко Јакшић, Драгана Трифковић, Драган Тодоровић и доцент Дејан Мировић.
Оправдано сумњамо у исправност страних вакцина, јер немамо домаће релевантне националне лабораторије које могу да испитају исправност страних вакцина, посебно ових које сада напрасно улазе у систем редовне вакцинације.
За седам дана спровођења иницијативе вишеструко је премашен број од 30.000 потребних потписа. Велики број грађана с правом гласа ставило је свој потпис на иницијативу Народној скупштини да уведе казну доживотног затвора без права на условни отпуст. На овај начин грађани су изнели јединствен став и рекли да тренутна максимална казна од 30 до 40 година за најтеже облике тешких убистава деце, није довољна – наводе у Фондацији.
Страх се увукао међу становнике Косјерића због намере цементаре Титан да надомак тог питомог градића складишти и спаљује комунални отпад штетан за здравље људи и животну околину. Мада у цементари тврде да ће поштовати све европске стандарде, у Еколошком покрету Косјерић револтирани су не само због најаве додатног загађења, већ и што грчка компанија, која је власник цементаре, хоће у њиховом граду да се бави послом забрањеним у земљи из које долази!
Они који воде ствар у правцу потписивања тог споразума, заборављају да одвајање Косова од Србије није резултат унутрашњег развоја нације и да се спроводио по спољашњем сценарију. Он је антиисторијски и антинационални. Управо зато изнуђено зближавање Београда са Приштином народ доживљава без ентузијазма.
Али, како би то наш народ лепо рекао, као последица свих тих појава којима смо дозволили да нама овладају – „од дрвећа више не видимо шуму“, а у овом случају – нашу воду која ускоро неће бити наша.
На реду ће нам за продају онда бити и језера, потоци и реке. Зато, не дајмо воду, јер прелазимо у потпуно зависан и ропски положај ако и њу продамо.
Поставља се питање како је овај масовни убица из Пакистана уопште ушао у Србију и колико је дуго боравио на територији Србије пре него што је стигао до српско-мађарске границе где је ухапшен. Ово је још једна потврда да су контроле миграната које обавља српска полиција и војска више него неадекватне због чега се буквално у животну опасност доводе животи грађана Србије.
Већина њих се тек спрема да се овде и трајно настани кад буде готов ауто пут Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч, који увелико најављује администрација одлазећег српског диктатора Александра Вучића. Тај дан, очигледно није далеко. Због овог „пројекта“ поново су заобиђени Шумадија, централна и западна Србија. Сатеривање Срба у што мањи тор иде по плану. Кад буде повезан великоалбански „коридор“ са планираном трасом аутопута од Сарајева према Западној Србији, ова несрећна држава биће „подвезана“, осакаћена и стављена у функцију малог балканског резервата за арапско-албанско-турске транзите према Европи.
На годишњем Министарском форуму о правосуђу и унутрашњим пословима ЕУ и западног Балкана учествовали су министри правде и унутрашњих послова Естоније, Бугарске и Аустрије, представљајући три предсједништва Савјета ЕУ, заједно са Европском комисијом, коју представља европски повјереник за правосуђе, потрошаче и равноправност полова, те европски повјереник за миграцију, унутрашње послове и грађанство, као и министри из шест земаља партнера са западног Балкана.
Бошњачко национално веће обележило је данас „годишњицу референдума о аутономији“ дела Рашке области, коју тамошње већинско бошњачко становништво назива „Санџак“, а председник тог већа, Сулејман Угљанин, поново је покушао да интернационализује ту тему позивом Бриселу да, како каже, „уважи тада изражену жељу већине Бошњака“.
И ова и претходна власт САД куне се у суверенитет и право држава да изаберу свој пут. У пракси, међутим, Вашингтон признаје само један избор – у шта се Србија уверила 1999. године, а подсетили су је пре неки дан.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…