Игор Пшењичников, заменик директора РИСИ: То уопште није обојена револуција у стилу кијевског мајдана. То је протест са супротним предзнаком – патриотским. Усмерен је против доминације страних компанија које, како сами млади Срби говоре, експлоатишу српски народ. Србима дају ситне паре, а добит износе из земље.
Поводом обележавања петогодишњице оснивања Центра, делегација руског Министарства допутовала је у радну посету Нишу, где ће посматрати вежбе српских спасилаца и добровољаца, а такође ће обићи центар за обуку и друге објекте у којима се спасиоци обучавају, наводи се у саопштењу, преноси Тасс.
„Ко заборави њихове речи и дела или је луд или је њихов плаћеник, нема треће“ – пуковник Јевтовић о НАТО агресији 1999.године на СРЈ.
Из године у годину ситуација је све гора. Све више је грешника и развратника, грех се умножава. Овако стање више не може да траје и доћи ће Господњи Суд. Стога морамо да пожуримо да помогнемо нашим ближњима, да их волимо и љубимо.
Једна добијена битка не значи да је добијен и рат! Зато Министарство просвете Србије треба натерати да до краја послуша глас свог народа и својих просветних радника, а не оних који су плаћени из иностранства да буду морални и биолошки гробари Србије.
Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.
Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?
Кроз Србију је до сада прошло милион миграната, међутим, већ дуже време уопште нема избеглица из Сирије, већ долазе из других, ратовима незахваћених подручја.
Да ли је мотив врбовање у терористичке организације или дужничко ропство, можда не знају ни сами мигранти, међутим, затварањем мигрантске руте, постали су проблем Србије.
Посебно нагласио: „Географија се не може изменити. Ми смо, у суштини, за преговоре (о конфедерацији) спремни већ сада, али Кијев није спреман. Кијев при садашњој власти неће то ни бити спреман. Зато за будућност постоји више варијанти. Међу њима су и мировни преговори и рат”.
На првом састанку, у Атини, учествовали су министри спољних послова или дипломате вишег ранга из Кине, Индије, Италије, Ирана, Ирака, Египта, Грчке, Мексика, Боливије и Перуа.
ХРИСТОС-логораш с покиданим ропским везама око руку и Свети великомученик Стефан у србском војничком копорану стигли су пре тачно шездесет година у Београд из нацистичког концлогора „Бухенвалд“. Реч је о иконама са пркосног иконостаса који је уз помоћ сапатника направио србски официр, архитекта и универзитетски професор Григорије Самојлов. Он је рођен као козак, Рус, а одабрао је да буде Србин.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Стојичић је постао ратни репортер у Бејруту 1980. Уследили су Либија, Чад, поново Бејрут, па бивша СФРЈ, Авганистан, Либан, Либија, Тунис, Египат, Сирија, Ирак… Само у Алепу боравио је пет пута по месец дана прошле године.
Прикази „Душановог законика“, славних манастира, фресака, историјских места, значајних личности и догађаја, уз сугестиван глас Горана Султановића и аутентичну музику најстаријих епоха, филму даје посебну драж и вредност.
Председник Сирије Башар Асад упозорио Анкару и Вашингтон: „Након разбијања терориста – лако ћемо истерати све остале снаге из Сирије, укључујући Турке. Заправо: или ће они сами отићи – или ће морати да се боре против нас, а ми морамо побеђивати и штитити своју земљу“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…