Првих неколико недеља Вучићевог председниковања, обележио је сусрет са „председником Косова“ Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Одмах након тога, немачки медији су почели да се утркују у „решавању“ косовско-метохијског питања, а Европска унија, која је уложила до сада 33 милијарде долара за подизање албанске државе на Косову и Метохији, почиње да бежи од овог нерешивог проблема. Србији преостаје да се суочи са Вучићевим завршним велеиздајничким потезом.
Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО у нашим очима и омогући сврставање Србије на западну страну у глобалном односу снага. Зато је ова књига и штампана у за наше услове фантастичном тиражу од 20.000 примерака, док је ниска цена гаранција да ће стићи до читалаца. Да се акција одвија по плану, видљиво је и по томе што се убрзано припремају нова издања, док генерал даје интервјуе новинама и учествује у најгледанијим ТВ емисијама. Није, наравно, Граховац случајно одабран за тако сложен стретагијски задатак.
„Друштвено корисно је бити љубазан према свом народу, према својим ближњима, друштвено корисно је некада слагати како своје ближње тако и свој народ. Међутим, кад лаж прерасте у свакодневицу и кад та лаж има за последицу продају једног народа и продају те земље, и нације, и културе, онда је то већ алармантно стање где сви морамо да будемо будни. Нажалост нисмо, иако нам се дешава све оно што нам се у историји никада није дешавало.“
Поставља се питање о каквом суочавању са реалношћу на терену и забијању главе у песак говори Вучић? Као председник Србије се заклео да ће поштовати Устав и целовитост Србије. Ако се зна да смо Шиптарима још давно нудили најширу могућу аутономију, шта је то ново што би Вучић понудио Тачију, Харадинају и осталим кољачима из Приштине?
Ето, моје сећање није више само моје. Поделио сам га са Вама, пре свега што су сведочење потпуковника Летиерија, и изводи из дневника Ђанлуке Данизеа, пробудили у мени мисао да би свакако требало проверити колико сличних случајева “падања” пројектила у изворе питке воде је било у Србији?! И то не скривати од јавности.
Напредњаци говоре да желе да сарађују са Русијом, и спомињу векове братске љубави а прећуткују оно што стално спомињу Двери, а то је референдум о уласку Србије у НАТО. Они то не смеју јер знају да је већина Срба против уласка Србије у НАТО.
Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је (12.7.2017) да Устав Србије треба мењати, те подсетила да се наша земља на то обавезала отварањем поглавља 23 у процесу прикључења Европској унији. Тим поглављем, прецизирала је, предвиђено је да се Устав мења у области правосуђа на начин који би искључио утицај власти на судство у погледу састава Вишег савета судства и ДВТ.
Изгледа да је сцена за геноцид била постављена прије него што је рат и почео. Када је послије рата установљено да је број жртава неупоредиво мањи и реципрочан, Хаг је нашао рјешење у промијени дефиниције геноцида и додао категорију „удружени злочиначки подухват“ која је ранија коришћена једино у суђењу мафији. На основу погрешних премиса било је могуће извести конклузију да је сваки Србин геноцидан. Било је довољно и да се само у једном случају пресуди геноцид, па да исту квалификацију преузме и Међународни суд правде и да за геноцид буде оптужена држава Србија.
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Шта то конкретно значи? Пошто државе потписују уговоре само са другим субјектима или међународним организацијама, Приштини би био отворен пут ка Уједињеним нацијама који није могућ без пристанка и правне помоћи Србије. Рок за тај процес је као што смо видели, од 1 до 5 година. Мининимални рок вероватно тражи Запад а српске власти покушавају да издејствују максимални рок од 5 година.
Жалба потпуковника Енија Летијерија парламентарној истражној комисији због осиромашеног уранијума. Анализе рађене у 2015. године показале су присуство бромата чија је канцерогеност „класе 2Б у количинама 65/97 микрограма по литру“, у поређењу са границом од 10. Контаминирану воду су служили у кафетерији, у ресторанима и пицеријама у приштинској бази. Одатле су јасно видљиви „димњаци енергетске компаније КЕК“ из којих излазе „жућкасти облаци“
Агресије против Југославије, Либије, Сирије, Авганистана и Ирака, као и претње упућене Ирану, Северној Кореји, Русији и Венецуели представљају делове једног те истог рата. Свако ко последњих двадесет година није провео закључан у ормару, или чију плату непосредно или посредно не плаћа Империја хаоса, засигурно може да схвати у чему је стварни „проблем“
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…