Кључна догма либералне идеологије је индивидуа као мера свих ствари. Либерализам инсистира на потпуној еманципацији и слободи такве индивидуе, на њеној слободи од политике, друштва, религије, етничке и националне припадности, једном речју од било каквог облика колективног идентитета. Таква „слобода“ је, међутим, негативна категорија
Поставља се питање како ће заменити Вучића и његов СНС картел на власти.
Опозиција у диктаторским режимима нигде није јака, па ни у Србији. Контролисана је, а већи део и поткупљен.
У току је стварање плана ко ће после зауставног времена преузети власт у Србији. Да ли ће картел заменити друга мафија, или ће доћи људи који ће стварати институције?
Србија може да постане држава чији су држављани (грађани) задовољни и поносни што живе у таквој држави. Народ (држављани) ће поштовати и следити елиту (државнике) која поштује народ и брине о народу (свим грађанима), и која, када наступи тешко време, носи бреме заједно са народом. Добри и мудри људи могу и морају да се баве политиком. Ако се поштени и паметни људи не укључе у политику, нећемо добити нову елиту. Са лошом елитом, нестаје народ. Без добре елите, нема ни народа.
Морамо се запитати да ли је Љајић своју мисију председника “Националног савета за сарадњу са МТБЈ” обављао на прави начин и у чијем интересу, односно какав би однос Хага према Младићу и горе именованима био да је на месту Љајића седела проф.др Смиља Аврамов, или проф.др Коста Чавошки, рецимо?
И зато је пресуда генералу Младићу и начин на који нам је сервирају још једна мрља на лицу српске политичке “елите” саткане од себичности, паразитизма, лажи, одсуства националне визије и грамзивости која једе сопствену историју, сопствене хероје и будућност свих нас.
Када вам отворе капије Бондстила затворе вам очи и уста- када вам отворе капије центра у Нишу као да вам домаћин отвара авлију својег имања дочекујући вас на слави!
Треба ли још да полемишемо о статусу РУСКО- СРПСКОГ хуманитарног центра и “пријатељским” намерама помахниталим каубоја?!
Што се мене тиче ни слова више!
Србију ће на Међународној јуниорској научној олимпијади у Холандији од 3. до 12. децембра представљати: Добрица Јовановић и Милош Милићев из Математичке гимназије, Ања Петровић и Маша Ђурић из ОШ „Николај Велимировић“ из Шапца, Петар Дамјановић из ОШ „Нада Матић“ из Ужица и Јован Марковић из Ваљевске гимназије.
Добар део опозиције данас у Србији, нажалост, део је колонијалних управљачких и идеолошких структура које су тек алтернација (не алтернатива) владајућем компрадорском режиму. Космет је, вероватно, најбољи лакмус за деловање те опслужујуће аутоколинијалне елите. Суверенистичка опозиција, у име јединственог антивучићевског фронта, вероватно не би смела да окреће главу од од таквих сигнала лојалности атлантистичким центрима моћи и њиховој идеологији.
Американци и њихови сателити данас се према Србима понашају као да је бомбардовање било неизбежно, па као да нису убијали децу и цивиле где су се затекли, у кућама, на мостовима, улицама, пијацама…
Чворовић подсећа да, као прво, ратификовани међународни споразуми имају већу правну снагу од домаћих закона и стоје у хијерархији правних аката између закона и Устава. Овакав положај међународних споразума, па и Споразума о слободној трговини са Русијом чини одговорност Владе Републике Србије и надлежних министарстава већом.
На изрицању пресуде генералу Ратку Младићу у судници су се појавили – вероватно последњи пут на окупу – сви водећи Хашки кловнови и инквизитори који су, поред генерала, још и многе друге годинама мрцварили.
Рат у Босни ће веома брзо ући у антологију новије светске историје с назнаком: Нови безглави пројекат либералног освајања света.
Откриће се да је ИД рођен у Босни, под извршитељском руком рахметли Алије Изетбеговића, али по пројекцији и издашној новчаној помоћи Сједињених Америчких Држава, уз свесрдну асистенцију Саудијске Арабије, Турске, Катара и Ирана. Балканска НАТО операција имала је за циљ рехабилитацију НДХ, и државно осамостаљење двеју муслиманских енклава БиХ и Косова.
СНО „Срби на окуп“ позива све доказане прегаоце на пољу националног рада да снажно, одлучно и устрајно говоре и пишу против последње од срамних хашких пресуда. Да бране лик генерала Ратка Младића од неправедног унижења. Да удруже своје напоре, повежу се, умреже и пронађу начин да надвладају медијску блокаду, како би истина о србској праведној борби за нацонално и државно самоодржање добила своје „место под Сунцем (Правде)“.
У хашкој судници, у Младићевом прецесу као заштићени свједок, тјелохранитељ некадашњег лидера муслимана у БиХ Алије Изетбеговића рекао је да је чуо како је његов шеф 1994. године причао са вјерским поглаваром муслимана Мустафом Церићем о гранатирању Маркала, а неколико дана касније десио се масакр.
„Ушли смо на друга врата, седели смо у једној просторији из које нам није било дозвољено да изађемо, да дамо изјаву медијима. Крили су нас да нас нико не види. То и јесте поента — да истина о страдању Срба, односно ’српска Сребреница‘ не угледа светлост дана, да оно што се дешавало на тим просторима почиње и завршава се у јулу 1995. и то су међународна заједница и Хашки трибунал и цела светска јавност хтели да ураде, а нас је много погинуло“…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…