„Поезија је оружје без оружја. Она ипак води свет, шири дух и слободу. Поезија, као ни молитва, не може да се бори за Косово, али ипак осветљава неки пут својој нацији, човеку. Она даје смернице и отвара путеве. Она је одувек била лековита, па и данас мислим да поезија лечи свет.“
У пристојним друштвима такво понашање је недопустиво.
Зашто онда то толеришемо?
А теза да без Ратка Младића у српској Босни једноставно не би остало Срба (као што их је јако мало остало у српској покрајини Косово и Метохија) постала је већ аксиома коју, изгледа, чак ни непријатељи не покушавају више да негирају. Одсада ће и име, и рад, и реч генерала Ратка Младића живети вечито – све док буду живели Срби Републике Српске!
Било је речи и о граници на Дунаву. Председник Србије је рекао да две земље имају различит став по том питању, да се Хрватска позива на катастарске књиге а Србија на закон. Додао је да ће две земље покушати то да реше билатералним путем у наредне две године, а ако не ићи ће се на међународну арбитражу.
Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока
Уочи предстојеће дводневне посете председника Србије Александра Вучића званичном Загребу, академик Крестић истиче да су циљеви хрватске политике у последњих 150 година исти: Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском, како наглашава наш саговорник, морали би да буду свесни ових чињеница.
Да ли однедавна пракса изостанка једног редовног Сабора говори о кризи саборности у СПЦ и шта о томе пише у канонима? Правни историчар Зоран Чворовић каже да је још 37. каноном Св. апостола наложено да се најмање два пута годишње сазивају сабори епископа једне помесне цркве.
Професор Факултета политичких наука Ненад Кецмановић изразио је увјерење да ће у Декларацији о опстанку српског народа, коју припремају Република Српска и Србија, бити обухваћени и злочини у усташком логору Јасеновац.
„Ово је филмска прича о великој трагедији која је задесила припаднике јеврејске и ромске заједнице и припаднике српског народа на овим просторима“, навео је пред пројекцију филма његов аутор Вељко Ђурић Мишина
У шокантном исказу заштићеног свједока, чију су изјаву обезбједили Капетановић и Омерхоџићка, тврди се да је Мехмедовић муџахедину Зеиду (Дукменићу, личном пријатељу министра безбједности Драгана Мектића и припаднику јединице „Црни лабудови“, тјелохранитељу и Алије и Бакира Изетбеговића…) који је Мехмедовићу донијео одсјечене српске главе, заузврат поклонио никловани пиштољ и обећао да ће га похвалити код вође злогласног одреда „Ел муџахид“, с којим је начелник тешањске полиције током рата блиско сарађивао!
Не, Јонас Нилсон није пример часног правника коме се, макар са закашњењем, „пробудила савест“ као што замишљају српски романтичари. Он је хладни хашки бирократа, каријериста до сржи коме ни на крај памети никада не би пало да несмотреним изјавама угрожава темеље своје материјалне егзистенције.
Ви немате право да чекате да неко други затражи од државе да нареди САНУ и Матици српској да изда измењено издање српског правописа којим ће српски језик бити нормиран само у ћирилици. При томе би питање досадашње српске књижевности и свега другог стваралаштва на латиници било решено потпуно аналогно као и у Хрватској: „Српски језик се пише ћирилицом. И сва дела српских аутора која су у прошлости писана латиницом спадају у српску културну баштину“.
Најболнији проблем је спора ексхумација и идентификација несталих лица а посмртни остаци годинама се налазе на Институту за судску медицину у Загребу.
Од решавања ових и других проблема овиси и нормализација односа између Србије и Хрватске, коју посебно прижељкују прогнани Срби, с надом да ће неправда учињена према њима коначно бити исправљена.
Тешка је чињеница да Николић све ове године није добио ни реч подршке од политичке номенклатуре у Србији. Не јавља се ни Јоргованка. Од радикалног борца за Србију, претворила се у љупку плавушицу која води политику уравнотеженог буџета, што је у неразвијеној држави само друго име за одржавање хроничне стагнације.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…