Народну библиотеку „Филип Вишњић“ су 24.7.2017. године посјетили руска и српска делегација која заједнички реализује пројекат под називом „Код пријатељства“, чији ће резултат бити документарни филм истоименог назива.
Тешко је пробити међународне институционалне блокаде које долазе из највиших англо-америчких центара глобалне моћи, али зашто уз подршку Русије да не иницирамо нешто попут Раселовог суда за америчке злочине у Вијетнаму
Шта би се десило, да су улоге биле замењене, да су србски мотористи напали муслимана? Може се само замислити каква би се страшна медијска хајка створила, а овако када је Србин жртва то се не сме ни поменути. Просто је невероватно, да нико није био заинтересован да објави вест о наведеном инциденту, што потврђује колико нам је заиста стало да истина о Србима угледа светлост дана. Једно је сигурно, некажњено безакоње рађа још веће безакоње, при чему су Срби препуштени на милост и немилост муслиманским хордама зла.
«Резня в Сребренице – это большая провокация, которых много было за историю XX века. Это провокация нужна была для того, чтобы военный блок НАТО в 95 году вмешался», — дополнил он.
Изгледа да је сцена за геноцид била постављена прије него што је рат и почео. Када је послије рата установљено да је број жртава неупоредиво мањи и реципрочан, Хаг је нашао рјешење у промијени дефиниције геноцида и додао категорију „удружени злочиначки подухват“ која је ранија коришћена једино у суђењу мафији. На основу погрешних премиса било је могуће извести конклузију да је сваки Србин геноцидан. Било је довољно и да се само у једном случају пресуди геноцид, па да исту квалификацију преузме и Међународни суд правде и да за геноцид буде оптужена држава Србија.
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
19.3.2016. Стање ствари После низа неуспелих покушаја, од којих је најпознатији на Правном факултету у Београду 2005. године, у организацији студентског удружења „Српски политички форум“ 11. марта на Факултету политичких наука најзад је […]
„Пуцали сте на мене, ја вам опраштам и поклањам живот!“ (ВИДЕО) Новости 14. јул 2015. Шта се заправо догађало у Сребреници 1995. године и како се генерал Ратко Младић обраћао избеглицама сведочи […]
Пише: Душан Марић — По међународном праву, геноцид је кад неко по унапријед смишљеном плану уништи одређену етничку групу, затре јој ген. Да су Младић, Караџић, српски војни команданти и политичари хтјели […]
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…