Морамо се запитати да ли је Љајић своју мисију председника “Националног савета за сарадњу са МТБЈ” обављао на прави начин и у чијем интересу, односно какав би однос Хага према Младићу и горе именованима био да је на месту Љајића седела проф.др Смиља Аврамов, или проф.др Коста Чавошки, рецимо?
И зато је пресуда генералу Младићу и начин на који нам је сервирају још једна мрља на лицу српске политичке “елите” саткане од себичности, паразитизма, лажи, одсуства националне визије и грамзивости која једе сопствену историју, сопствене хероје и будућност свих нас.
Коментари читалаца…