Србија се суочава у оквиру транзиције са низом проблема – економских, демографских, социјалних, и мигрантски притисак јој доноси додатне изазове и геополитичке ризике.
Први српски дипломатар или Codex-Diplomaticus објављен је 1840. године у Београду у свега шездесетак примерака под насловом Српски споменици, тако да је већ након годину дана постала најређа српска књига. Данас је познат само један комплетан примерак и у власништву је проф. Малбаше.
Неоспорна чињеница је да је мала и окупирана Недићева Србија примила у своје окриље преко пола милиона избеглица, 86.000 српске сирочади. Затим, да је избављено је од смрти на Бањици 1.270 припадника СКОЈ-а и Партије, да је спасено 30.000 логораша са Старог сајмишта, да се водила брига о ратним заробљеницима у логорима, да је прихватила десетине хиљада Словенаца. Зато, када се каже Недићева Србија, са поносом се човек сећа те покорене, напаћене, мале Србије, заиста великог срца.
Ова срамна одлука суда само говори да је Србија и данас окупирана, односно, да је у нашој земљи и даље на власти титоизам, дакле, једна србофобска, злочиначка идеологија
Постављање глобалистичких пиона на кључна места у институцијама у Србији има за циљ „коначно решење“ за Србе, замену становништва и прекрајање територије./…/Србија је и лабораторија за увођење Агенде 21 и Агенда 2030 УН, која се реализује у знаку синтагме „одрживог развоја“ што подразумева апсолутну и тоталитарну контролу становништва, за шта је успостављена законска и институационална инфраструктура у које спада и централизована контрола свих података.
Највећи апсурд „дискусије“ о овом закону је упорно понављање „узимања органа од умрлих“. То је злонамерна замена теза, јер се органи могу узимати само од живих људи. Када човек умре, његови органи постају неупотребљиви и безвредни.
У емисији се Милан Брдар дотакао писма познатог националног делатника др. Мише Ђурковића од пре неколико дана у коме је Ђурковић писао о случају прогона професора универзитета Бранислава Филиповића и Бранислава Ристивојевића који су осуђени због свог научног рада и јавно изнесеног става о ЛГБТ популацији.
Направити проблем и понудити законско решење које ће се донети без јавне расправе и по хитном поступку постала је редовна пракса у препарираној Србији.
СРЕБРЕНИЦА: ЗЛОЧИН И КАЗНА Зна се: за љубав, као и за рат, увек је потребно двоје. Само за превару неопходан је и трећи. Толико о упорном понављању приче о геноциду који је […]
Дакле ова држава је вратила тоталитарне механизме вербалног деликта и за слободно изнету јавну реч професори универзитета и научни радници ризикују осуду, а ускоро вероватно и одлазак у затвор као наредни степен застрашивања. Ово је иначе изванредан пример како добро организована мањина, која има премијера, користи власт за прогон представника већине у чије име нема ко да говори.
Мир 1995. није био одлука екс-Ју република него је наметнут од стране западних сила, пре свега САД и Велике Британије. Као што је и рат 1991. наметнут споља, од истих актера, иако су међу југословенским политичким и обавештајним структурама имали своје људе. Велика Британија као наш вековни, архетипски непријатељ и у време овог интервјуа шаље педесетак својих агената у БиХ под изговором да спрече “руски утицај”. Британска политика не бира средства да оствари циљ. Циљ је Русија што даље од Балкана и неће презати ни од чега, па тако ни рата.
Мостови преко којих би се између дијаспоре и матице одвијао саобраћај у оба смера још увек су – једносмерни. У међувремену дијаспора је изгубила и своје министарство у Србији
Крајње је време да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам“ из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу.
Појава књига под насловом Yugoslavia – Peace, War, and Dissolution и са потписом Ноама Чомског преглед је интелектуалног напора да се спозна истина о земљи чија је улога у светским догађањима у прошлом веку неуклоњива. Али свакако изазива контроверзе.
Иако на основу чл. 65. Устава и чл. 81. Породичног закона одлуку о лишењу родитељског права може да донесе једино суд, у пракси се под оправдањем хитности, а у име идеолошки апсолутизованог „најбољег интереса детета“ успоставља привремено старатељство Центра за социјални рад
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…