Какви су ово „положајници“ тата, не називају Христа, разваљују врата.
Данас се родио Божији син а они баку каче о клин.
Баку па редом остале наше, они се тата и мртвих плаше…
Трупло без главе у дому што гори прославља Божић, песма се ори…
Бројанице и МОЛИТВЕ
наших небеских Србаља ЗВОНЕ.
Са сузама хлеб насушни
у грлу нам ЗАСТАЈЕ.
Мајка је очувала српски народ и државу; удахнула снагу нашим најбољим војсковођама и свецима, љекарима и књижевницима, пјесницима и задужбинарима. Она их је научила да све што чине буде на корист и радост њиховом српском роду
У Недајном су живјели Благоје и Даница Копривица који су имали шесторо дјеце: три кћери (Винку, Милеву и Стеванију) и три сина (Момира, Лазара и Божидара).
Винка се издвајала живахоншћу, љепотом и стасом. Нажалост, изненада се разбољела од лупуса, тешке болести.
Мој народ једу касапи у овчијој кожи
Рибари зли пастири одметници Божији
Срби на Косову и Метохији су жртве које су себи саме најчешће и једини сведоци. Отворених очију један од њих, одбија да буде жртва туђих интереса те својом песмом сведочи страдање и положај свог, српског народа данас.
Оно је Косово. Оно сте ви што доле пред црквама, дућанима, на пијацама, мљацкате ћаге и тапије, и испијате цеђ оне земље сашивене од црних и белих џигерица.
Црн вам образ одавде до Београда, и свуда наоколо.
Сербия Святая! Сердцу край родной.
Жребий Саввы Сербского и удел благой.
Славянское содружество! Молитвенная даль!
Косовское мужество! Евангельская сталь!
Велики песник Српске Војводине Ђура Јакшић опевао је српског ратара, а не српског паора.
Поезија је најлепши оквир у којем уметник може да ослика свој живот и свет око себе. Нису Срби у Крајини сметали само Хрватској, сметали смо ми и ЕУ и Ватикану и САД. Била би то за њих превелика концентрација Срба на једном месту у Европи
„А ви ђецо чујте добро што бесједи чича стари,
Јер живот ће овај, као трептај ока проћи,
Не тражите благо чеда ђе црв гризе, и ђе рђа квари,
Само душу сачувајте, награда ће сама доћи“.
Немојте ми говорити
јер и ја сам ова земља
сто пута рушена и убијана,
добра земља, скромна и родна,
дивна земља песама и јунака.
О свему ми, само о правди људској
немојте ништа рећи,
рекли су други, још јуче…
Сан и јава у чудесном преплету. Често ми се чини да сам се пробудила пре него што сам заспала. Сваки покрет тела душу ми разбуди и узнемири. Питања се роје. Питања на која још нисам кадра да одговорим. Ко ми украде Ђаковицу, Српску улицу… Хоћу ли још да их причам, певам, плачем…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…