Колеге и ја смо в. д. декану Синанију јасно ставили на знање да ћемо до краја бранити своја радна права. При томе, за мене и моје колеге и пријатеље избор у звање неће бити крај борбе јер верујемо да се вреди борити да Филозофски факултет не падне у руке једној котерији недостојног деловања и сумњивих намера.
„Мешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која би требало да расветли улогу и одговорност надбискупа Алојзија Степинца током Другог светског рата“, завршила је дводневни рад, али детаље неће износити у јавност све до последњег састанка, који ће бити одржан у јулу месецу у Риму.
Терористичка организација Исламска држава (ДАЕШ) у последњем издању магазина „Румијах“ за Балкан објавила је текст под називом „Балкан: Крв за непријатеље, мед за пријатеље“ којим је упутила отворену претњу земљама региона.
Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража?
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Тема емисије је била пљачкашка приватизација „Ц маркета”, односно на који начин су српски тајкуни уз помоћ српских власти (од Војислава Коштунице до Александра Вучића) и у корупцији огрезлог српског правосуђа очерупали овај некадашњи успешан и високопрофитабилни српски трговачки гигант, а затим га предали у руке страних инвеститора.
У овој епизоди:
– Петровски пост (05:07)
– Сећање на смрт 12 бањалучких беба (11:58)
– Последња порука Владике Николаја (21:04)
– Страдање ћирилице (30:09) и (38:44)
Док кампању тзв. „Листе Српска“ локални медији на КиМ преносе коментаришући похвално како је само она та која ће очувати српске интересе, њени чланови истовремено врше терор над народом кога су малтретирали и понижавали желећи да исто наставе као што су радили претходне четири године.
Пар недеља пред шиптарске изборе заказане за 11. јун, Александар Вучић је – кроз уста Александра Вулина – уценио Србе са Косова и Метохије да морају да се повинују политици Београда, а он ће наставити да им исплаћује зарађене плате.
Већ је то довољно да се постави питање: какви се даљи политички – или неки други – потреси планирају на осовини Београд-Брисел-НАТО-Вашингтон, када видимо да Вучић уцењује Србе са севера баш на тај отворен начин, без ранијих покушаја да уцену замаскира.
Чудно је да иако су наговештене теже повреде и изузетно лоше стање у коме је младић одвезен у болницу, нема детаља о нанетим повредама. Овакво извештавање упућује на покушаје да се сваки напад на Србе ублажи, замаскира, не прикаже у правом светлу што је дужи низ година већ постао тренд у извештавању.
И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USAпредводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно.
Вучићев избор теме за „широки друштвени дијалог“ је, дакле, не само огромна, монументална замена теза, већ и досад највећи захват у склопу најважнијег пројекта на коме је ангажован – промене свести српског народа. Јер, ако народ прихвати да је ЕУ неупитна, а о Косову и његовим „митовима“ се мора „водити дијалог“ – онда је народ већ почео да прихвата нови идентитет и нову полазну основу за будућност, откинуту од прошлости, предака и непрестаних, упорних борби за слободу. Онда је на путу да постане оно на чему Вучић у својим изјавама, на дневној основи, инсистира – „мали народ“, без историјске мисије, попут осталог балканског и ЕУропског робља.
Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. је годишње износио 26.000, да би већ 2014. достигао чак 58.000. Није искључено да тај број и даље расте, али новији подаци још нису објављени.
Причу на коју ретко ко може да остане имун – о професионалном војнику Борку Ранђеловићу (44) са Карабурме, који је бранио државу у ратовима у Босни, Хрватској и на Косову, где је рањаван четири пута, да би напослетку остао и без десне ноге – поделио је на друштвеним мрежама његов пријатељ Марјан.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…